U regionu Baltičkog mora, ometanje GPS signala zabeleženo je od 2022, sa izraženim porastom od avgusta 2024.
Litvanija je u junu 2025. zabeležila preko 1.000 incidenata, dok je u Estoniji 85% letova bilo pogođeno smetnjama. Poljska je u januaru 2025. evidentirala 2.732 slučaja ometanja i lažiranja GPS signala.
Incident u kojem je avion koji je prevozio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen prinudno sleteo u Plovdiv koristeći papirne karte zbog navodnog ometanja GPS signala izazvao je zabrinutost u Evropi. Iako su bugarski zvaničnici demantovali povezanost incidenta sa Rusijom, stručnjaci upozoravaju na sve učestalije ruske taktike „sive zone“ koje ugrožavaju bezbednost, uključujući ometanje GPS sistema i druge oblike hibridnog ratovanja.
Ometanje GPS signala (engl. jamming) podrazumeva emitovanje radiofrekventnih signala koji ometaju ili potpuno blokiraju komunikaciju između GPS satelita i prijemnika na zemlji, poput onih u avionima. Ova tehnika može uzrokovati gubitak navigacionih podataka, primoravajući pilote da se oslanjaju na alternativne metode, poput inercijalnih navigacionih sistema ili tradicionalnih karata. Druga povezana tehnika, lažiranje (engl. spoofing), podrazumeva slanje lažnih GPS signala kako bi se prijemnik doveo u zabludu o stvarnoj lokaciji.
Prema Džonu Hardiju, zameniku direktora Programa za Rusiju pri Zadužbini za odbranu demokratija, Rusija poseduje napredne kapacitete za elektronsko ratovanje (electronic warfare, EW) koji omogućavaju ovakve operacije. Takve aktivnosti često potiču iz regiona poput Krima ili drugih područja pod ruskom kontrolom, a mogu se sprovoditi i preko lokalnih aktera unutar Evrope, često regrutovanih putem platformi poput Telegrama, navodi Euronews.
Dezinformacione kampanje: Rusija širi lažne vesti i manipuliše javnim mnjenjem putem društvenih mreža. Primer je koordinisana kampanja pred evropske izbore 2024, koja je promovisala proruske i antidemokratske narative, uključujući podršku krajnje desničarskim strankama poput nemačkog AfD-a.
Kibernetičke napade: Hakerski napadi na kritičnu infrastrukturu, poput energetskih mreža ili zdravstvenih sistema, čest su alat hibridnog ratovanja.
Sabotaže i fizičke napade: Nedavna zavera za atentat na izvršnog direktora nemačkog proizvođača oružja Rajnmetala deo je šireg plana napada na evropske odbrambene kompanije koje podržavaju Ukrajinu.
Regrutovanje lokalnih aktera: Rusija koristi platforme poput Telegrama za angažovanje pojedinaca unutar Evrope za sprovođenje subverzivnih aktivnosti, uključujući ometanje GPS signala.
Stručnjaci poput Franciske Dejvis ističu da je cilj ovih aktivnosti oslabiti zapadni demokratski model i stvoriti nestabilnost.
„Rusija teži Evropi u kojoj može nametati svoju volju silom, bez poštovanja međunarodnih pravila“, kaže Dejvis. NATO i EU aktivno rade na suzbijanju ovih pretnji. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je na „direktnu pretnju“ koju Rusija predstavlja za ceo kontinent, ističući da su svi delovi Evrope, od Londona do Talina, potencijalne mete. NATO razvija strategije za borbu protiv ometanja GPS-a, dok EU planira postavljanje dodatnih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti kako bi poboljšala otpornost na smetnje.
Poverenik EU za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus naglasio je važnost obuke pilota za alternativne navigacione metode. Iako ometanje GPS-a može uzrokovati ozbiljne poremećaje, stručnjaci poput anonimnog pilota koji je razgovarao sa Euronewsom ističu da ono retko predstavlja direktnu pretnju bezbednosti putničkih letova, jer piloti imaju protokole za takve situacije.
IISS upozorava da ruske operacije, iako nisu izazvale masovne žrtve, imaju za cilj zastrašivanje i testiranje odlučnosti evropskih vlada. Stručnjaci poput Tapija Piusale iz Evropskog centra za suzbijanje hibridnih pretnji pozivaju na bolju razmenu obaveštajnih podataka među zemljama članicama i jačanje zakonodavstva kako bi se zatvorile bezbednosne praznine. Građani takođe igraju ključnu ulogu. Prepoznavanje lažnih vesti, provera izvora informacija i izgradnja civilnog otpora ključni su za borbu protiv hibridnih pretnji. Nemački stručnjak Frank Zauer naglašava potrebu za pripremom stanovništva na moguće poremećaje, poput nestanaka struje, te jačanje civilnih struktura za pružanje pomoći u kriznim situacijama, piše Euronews.
Dok Rusija nastavlja sa hibridnim ratovanjem, Evropa se suočava sa izazovom prilagođavanja na ove suptilne, ali opasne pretnje. Kako kaže Piusalo: „Budite spremni na najgore, ali se nadajte najboljem.“
