Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu.
Četiri sata ujutru. Sirene zavijaju, svuda se čuje pucnjava. Deca od 13 ili 14 godina, u vojnim uniformama i naoružani puškama, istrčavaju iz šatora. Neki uzvraćaju vatru, dok drugi trče ka ranjenima – takođe školskoj deci.
Povezuju im rane, polažu ih na nosila i pokušavaju da ih pod vatrom prebace na sigurno.
To je scena iz videa na Instagram profilu pod nazivom Patriote Belorusije. To je društvena organizacija osnovana u decembru 2020, neposredno nakon gušenja protesta protiv lažiranog rezultata tadašnjih predsedničkih izbora u Belorusiji.
„Podsticati poštovanje i ponos prema državnim simbolima Republike Belorusije“ i „očuvati suverenost i nezavisnost države“ – to su ciljevi navedeni na njihovom veb-sajtu, uz koje „patriote“ organizuju militarističko takmičenje pod nazivom „Izazov“.
Učestvujući u takvom simuliranom manevru, učenici prvog i drugog razreda srednje škole iz cele zemlje doživljavaju atmosferu nalik vojnoj.
Ovo nije jedini primer militarizacije dece u Belorusiji. Simulacijom rata, vojnim vežbama, posetama vojnim jedinicama, ceremonijama zakletve i podizanjem zastava, režim Aleksandra Lukašenka očigledno priprema školsku decu za rat na strani Rusije. To tvrde autori studije „Deca bez budućnosti: militarizacija detinjstva u Belorusiji“.
Strategija preživljavanja Lukašenkovog režima
Prema zajedničkoj studiji BelPol-a, udruženja bivših bezbednosnih zvaničnika, i Narodne antikrizne uprave (NAU) – dve organizacije koje su osnovali Lukašenkovi kritičari u egzilu – militarizacija dece u Belorusiji je „strategija preživljavanja režima“.
Prema rečima čelnika NAU Pavela Latuška, nakon protesta 2020. godine u zemlji je započeo „sistematski rad na odgoju nove generacije lojalnih građana“.
Osim toga, objašnjava on, Lukašenkove bezbednosne snage suočile su se s nedostatkom kadrova, jer mladi ne žele da rade u represivnim državnim organima. Zato je režim odlučio da „planskim putem odgaja buduće pripadnike bezbednosnih struktura“, kaže Latuško.
Godine 2022. pojavio se još jedan razlog – priprema Belorusije za mogući ulazak u otvoreni rat na strani Rusije. Bitan deo toga je militarizacija maloletnika, što je, između ostalog, utvrđeno u državnom „Programu patriotskog vaspitanja stanovništva za period 2022–2025“.
Autori studije navode da se više od polovine svih školskih aktivnosti danas bavi temama kao što su rat, smrt i samopožrtvovanje. Školska deca redovno posećuju vojne baze i bezbednosne službe, gde im se prikazuju oružje i specijalna oprema.
Hiljade školske dece u ratnim igrama
„Želim da se oprobam kao vojnik“, „Želim da testiram svoju izdržljivost“, „Želim da probam nešto novo“ – kažu tinejdžeri u izveštaju televizijskog kanala beloruskog Ministarstva odbrane o motivaciji da učestvuju u takmičenju „Izazov“.
Više od 35.000 učenika svake godine prolazi kroz takve „ratne igre“. Devetogodišnjaci i desetogodišnjaci preuzimaju uloge „pionira“ i „bolničara“. Deca od jedanaest do četrnaest godina uče da pucaju.
U sledećoj fazi – na igrama pod nazivom „Orlić“ i „Izazov“ – neki tinejdžeri učestvuju čak i u vežbama u kojima tenk prelazi preko ljudi u rovovima.
Time se želi postići da se ne boje pucnjeva, eksplozija i krvi, kaže Matvej Kuprejčik iz organizacije BelPol u razgovoru za DW.
U televizijskom izveštaju deca pokazuju oduševljenje. „U oklopnom transporteru bilo je više adrenalina, bilo je brže. Ali u tenku je bilo mnogo uzbudljivije. Kakav oklop! Kakav moćan tenk! Želim da se školujem na vojnoj akademiji za vozača tenka. To je moja velika želja“, kaže jedan dečak.
„Takmičenje ‘Izazov’ me mentalno ojačalo. Postoje propisi i naredbe, što znači da ih treba poštovati, hteo to ili ne. Na turniru se može mnogo naučiti“, priča druga učesnica.
Oživljavanje sovjetskih praksi
Ratne igre nisu ništa novo u Belorusiji, bile su rasprostranjene još u sovjetsko doba. Još jedna tradicija je korišćenje vojnih instruktora koji u školama podučavaju osnove vojne obuke. Ta su radna mesta ponovo uvedena u svim obrazovnim ustanovama u zemlji. Većina vojnih instruktora su bivši pripadnici bezbednosnih snaga.
„Militarizaciju dodatno pojačava intenzivna ideološka indoktrinacija. Udžbenici se prepravljaju kako bi odgovarali političkoj agendi vlasti. Direktori i obrazovne institucije primorani su da podnose izveštaje državnom tužilaštvu“, navodi se u izveštaju BelPol-a i NAU-a.
Do sada je u 220 beloruskih škola uvedena vojno-patriotska nastava koju pohađa oko 4.000 učenika. Još 1.800 mladih upisano je u devet kadetskih škola.
Nekoliko obrazovnih ustanova nudi kurseve za pilote dronova, gde deca i mladi od 12 do 17 godina uče da upravljaju FPV dronovima razvijenim za uništavanje neprijateljske opreme i trupa.
Tokom školskih raspusta, deca i mladi pozivaju se u militarističke kampove. U školskoj godini 2023/24. oni su imali više od 57.000 učesnika.
Sredstva za militarizaciju školske dece, zvanično nazvanu „vojno-patriotsko vaspitanje“, dolaze iz državnog budžeta, fondacija, kao i iz dobrovoljnih ili obaveznih donacija organizacija i preduzeća u zemlji. Deo finansiranja preuzeo je predsednički sportski klub kojim upravlja Dmitrij Lukašenko, jedan od sinova beloruskog vladara.
Političkom satirom protiv Lukašenkovog režima
„Masovna militarizacija podriva obrazovni sistem“
Prema Matveju Kuprejčiku, država daje prednost pri upisu na fakultete polaznicima vojno-patriotskih kurseva i kadetskih škola, kao i članovima militarističkih klubova. Porodice čija deca postižu dobre rezultate u vojnoj obuci dobijaju i novčane podsticaje.
„Masovna militarizacija podriva obrazovni sistem i uništava vrednosti humanizma i kritičkog mišljenja. Deca odrastaju sa iskrivljenim pogledom na svet, u kojem su nasilje i pokoravanje norma, i u kojem se kult ličnosti razvija i učvršćuje“, kaže Pavel Latuško.
Prema autorima studije, ovo krši međunarodne propise o zaštiti prava dece. Time se narušavaju sloboda mišljenja i uverenja, kao i zaštita dece od iskorišćavanja, propagande i učešća u oružanim sukobima.
