Oko 1.000 betonskih bunkera sa rovovima, protivtenkovskim rovovima, skladištima municije i skloništima za snabdevanje deo je zajedničkog plana za utvrđivanje istočnih granica baltičkih država u dužini od 965 kilometara.
Reč je o 10-odišnjem projektu za jačanje odbrane od Rusije, koji bi mogao da dođe prekasno, kažu zvaničnici u regionu.
Oni strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao brzo da skrene pažnju Moskve na najizloženiji deo istočnog krila NATO-a, preneo je britanski Telegraf.
„(Vladimir) Putin nas neće pustiti da čekamo tih 10 godina„, rekao je Gabrijelijus Landsbergis, koji je bio ministar spoljnih poslova Litvanije do novembra.
Prema njegovim rečima, najopasnije vreme za Baltik biće neposredno nakon prekida vatre u Ukrajini.
Njegovi komentari usledili su nakon sličnih upozorenja lidera baltičkih država da bi prekid vatre mogao da ima neželjene posledice.
Kremlj je već izneo planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO-a ako Donald Tramp postigne primirje.
Da bi ojačale svoje „aktivacione snage“, baltičke države, Poljska i Finska nedavno su objavile da će se povuci iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina.
Litvanija je, takođe, nedavno izašla iz sporazuma o kasetnim bombama.
Regionalni lideri navode da žele slobodu izbora da koriste nove sisteme naoružanja zbog ruske pretnje.
„Strateška poruka“, prema Dovileu Sakalieneu, litvanskom ministru odbrane, je da smo „spremni da iskoristimo apsolutno sve“ za odbranu od „invazije“.
U nedavnom izveštaju danske obaveštajne službe navodi se da ce Rusija, kada rat u Ukrajini prestane ili se zamrzne, moći brzo da se ponovo naoruža, pregrupiše i vodi rat protiv NATO-a.
Procenjuje se da bi za šest meseci Moskva mogla „da vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom“.
Za dve godine će „biti spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora“.
Za pet će moći da vodi „rat velikih razmera“ u Evropi (bez učešca SAD), navodi se u izveštaju.
