SAD i Iran će ovog vikenda održati razgovore na visokom nivou o nuklearnom programu Teherana prvi put u 10 godina.
Nejasno je da li će se zvaničnici bilo koje strane zaista lično sastati u Omanu, a predsednik SAD Donald Tramp obećava „direktne“ razgovore, dok Iranci insistiraju na posrednom procesu.
Jasno je da je iranska pretnja nuklearnim oružjem veća nego što je bila pre deceniju, kada je administracija tadašnjeg predsednika SAD potpisala sporazum o ograničavanju iranske nuklearne proizvodnje u zamenu za ublažavanje sankcija – sporazum iz kog je Tramp povukao SAD tokom svog prvog mandata.
Tada se računalo na to da Iranu treba najmanje godinu dana da proizvede dovoljno materijala za oružje za pravljenje bombe. Sada, Teheran bi to mogao da reši u roku od nedelju dana.
Potencijalni zajednički jezik Teherana sada je daleko uži. Dok Tramp želi da Iran u potpunosti ugasi program, iz Teherana poručuju da je to crvena linija koju neće preći.
Sa druge strane, razgovori bi mogli da budu potencijalno loša vest za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji situaciju vidi kao zlatnu priliku da vojnim udarima uništi iranski nuklearni program.
„Mnogi izraelski zvaničnici kažu da je ovo pravo vreme jer imamo prozor u kojem je Iran mnogo ranjiviji. Nebo iznad Sirije je otvoreno za nas, nešto što bi se moglo promeniti za samo nekoliko nedelja s obzirom na akcije Turske. Takođe ne bi bilo veće odmazde od Hezbolaha“, rekao je Giora Ajland, bivši šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost.
Zabrinutost izraelskih zvaničnika je da dok Izrael gubi vreme za značajan napad tokom pregovora, Iran ne gubi ništa.
Trampov blef „provaljen“
Tramp nije postavio nikakve preduslove da se sastane sa Iranom, verovatno jer je u lošoj poziciji da to učini, smatraju Izraelci. Iran je efektivno „provalio“ njegov blef ignorišući njegove pretnje da ako ne prekine program biće bombardovan.
Jedan primer koji Izraelci navode za to je da je prošlo skoro mesec dana otkako je američki predsednik upozorio da će se Iran suočiti sa „strašnim posledicama“ ako Huti nastave sa napadima. Međutim, Huti su nastavili da ispaljuju projektile, bez posledica po Teheran.
„Iran poznaje Trampa i znaju da postoji značajan jaz između njegovih reči i njegove spremnosti da preduzme vojnu akciju, tako da su odbili da budu izloženi pritisku“, rekao je Ajland.
Ajatolah Hamnej, iranski vrhovni vođa, rekao je manje-više istu stvar ranije ove nedelje.
„SAD prete napadima, ali nismo sasvim sigurni da će se takve akcije dogoditi“, rekao je on.
Ipak, stručnjaci veruju da su male šanse da će Iran zapravo nešto učiniti po pitanju nuklearnog programa.
Darja Dolzikova, iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, upozorila je da je, pošto se veruje da Iran nije odlučio da upotrebi nuklearno oružje, i da je to vrlo upitno.
„Odluku da se zapravo krene ka razvoju nuklearnog oružja vrlo verovatno bi otkrile američke ili izraelske obaveštajne službe, u kom trenutku bi Iran bio izložen veoma velikom riziku od vojnih udara na svojoj teritoriji. Iranski nuklearni kapacitet sa jednom nuklearnom bojevom glavom ne bi bio preživljavanje, rekla je ona.
