Američki helikopteri i avioni neometano su preletali Karakas u noći hapšenja Nikolasa Madura, dok je najveći vojni kompleks u zemlji goreo. Snimci koji su obišli svet otvorili su ključno pitanje: kako je ruska protivvazdušna odbrana Venecuele potpuno zakazala?
Jedna od najnadrealnijih slika koja se pojavila tokom američke vojne operacije hvatanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura 3. januara bio je prizor niza američkih helikoptera koji neometano lete iznad Karakasa, dok je u daljini goreo požar na Fuerte Tiuni, najvećem vojnom kompleksu u zemlji.
Dok su se snimci američkih aviona, uključujući CH-47 Chinook i V-22 Osprey, kako lete iznad venecuelanske prestonice, širili društvenim mrežama, mnogi su se pitali isto: zašto moćna ruska protivvazdušna odbrana Venecuele nije reagovala? Kijevski independent je tražio odgovore od tri stručnjaka za odbranu.
Neuspeh venecuelanske odbrane nije promakao američkim zvaničnicima.
„Izgleda da ta ruska protivvazdušna odbrana nije baš dobro funkcionisala, zar ne?“, podsmehnuo se američki ministar rata Pit Hegset.
Njegova izjava se odnosila na činjenicu da se Venecuela godinama oslanjala na svog dugogodišnjeg saveznika – Rusiju, za opremanje svoje vojske.
Poznato je da venecuelanske oružane snage poseduju značajan broj ruskih sistema, uključujući Buk-M2 i moćni S-300VM, sistem dugog dometa dizajniran za presretanje aviona, krstarećih raketa i balističkih raketa. Pa ipak, dok su američke snage preletale Karakas, nije bilo ni traga od ovih sistema.
Tomas Njudik, pisac i urednik knjige „Ratna zona“, smatra da je previše pojednostavljeno zaključiti da su ruski sistemi „đubre“. Prema njegovim rečima, pravi razlozi leže u kombinaciji nekoliko faktora.
„Radi se o elementu komandovanja i kontrole, liderskim odlukama, kao i o obuci. I o spremnosti – moj utisak je da su nivoi spremnosti iz nekog razloga bili zaista niski“, objašnjava Njudik. On sugeriše da je američka vojska verovatno koristila „pravi koktel različitih sredstava i mogućnosti“ kako bi osigurala da su operateri sistema „iznenađeni“ čak i ako je naređenje za delovanje izdato.
„Ako imate operaciju ove prirode gde izgleda da postoji vrlo malo aktivnosti protivvazdušne odbrane, onda morate razmotriti da li je ta naredba uopšte data ili je potencijalno postojala eksplicitna naredba da se ne angažuje“, dodaje on. Njudik ističe da je američka vojska obučena upravo za ovu vrstu operacije – neutralizaciju protivvazdušne odbrane.
On takođe napominje da celokupno ratno vazduhoplovstvo Venecuele nije reagovalo.
„Na papiru, Venecuela ima sveobuhvatni, višeslojni kišobran protivvazdušne odbrane. Ali stvarna tehnologija je samo jedan deo toga. Morate imati doktrinu, lanac komande koji funkcioniše. Bez obzira koliko je raketa napredna, ako nemate lanac komande, onda neće moći ništa da uradi.“
Međutim, on zaključuje da celokupna slika ne izgleda dobro po reputaciju ruskog oružja.
„Kada pogledate borbene performanse određenih ruskih sistema protivvazdušne odbrane u Siriji, Libiji, Ukrajini, Iranu, a sada i Venecueli, kada se sve to sabere, ne izgleda dobro.“
Džon Polga-Hećimovič, vanredni profesor na Američkoj pomorskoj akademiji, istakao je da je „neuspeh ruskog oružja da zaustavi američke vazdušne napade je sramota za Rusiju“.
Naveo je dva glavna razloga za kolaps odbrane. Prvi je američka sajber nadmoć.
„SAD su otkrile da je američka sajber komanda sprovela sajber operacije kako bi suzbila venecuelansku odbranu tokom napada na Karakas. Nekinetički sajber efekti su primenjeni pre nego što su kinetički udari počeli, igrajući ključnu ulogu u neutralizaciji sistema protivvazdušne odbrane“, objašnjava on.
On citira izveštaj Njujork tajmsa da je „napor počeo sajber operacijom koja je isključila struju u velikim delovima Karakasa, obavivši grad mrakom kako bi omogućila neotkriveni pristup avionima, dronovima i helikopterima“. Čini se da je i sam predsednik Donald Tramp aludirao na ovo kada je na konferenciji za novinare rekao da su svetla u Karakasu ugašena „zbog određenog iskustva koje imamo“.
Kao drugi razlog, Polga-Hećimovič navodi loše stanje same opreme, sugerišući da je bila u mnogo gorem stanju nego što se ranije mislilo. „Ovo ukazuje na to da je Rusija imala ograničene kapacitete i interesovanje da pomogne Venecueli u ovom trenutku, s obzirom na rat u Ukrajini, i da je ruska odbrambena saradnja sa Venecuelom – od obuke do prodaje oružja – mnogo više stvar prošlosti nego sadašnjosti.“
Saša Bruhman, vojni analitičar u Međunarodnom institutu za strateške studije, slaže se da je odbrana Venecuele bila potpuno nemoćna. „Ruska protivvazdušna odbrana kojom je upravljala Venecuela izgledala je potpuno nesposobna da ograniči slobodu delovanja američkih snaga u Karakasu tokom američkog napada – a ranjivost bi primetile sve zemlje koje koriste ruske sisteme“, ističe on.
Po njegovom mišljenju, američke sajber i elektronske ratne sposobnosti su igrale ključnu ulogu. „Čini mi se da su američke snage potisnule venecuelansku protivvazdušnu odbranu putem sajber i elektronskih ratnih (EW) sposobnosti, uključujući i F-22 i F-18 Groulere koje je načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, pomenuo pre nego što su ih napali“, kaže Bruhman.
On ne vidi način na koji bi Rusija mogla da pomogne svom savezniku, čak i da to želi. „Nisam upoznat sa bilo kakvim sredstvima koja bi Rusija mogla odmah da upotrebi kako bi prevazišla ovu ranjivost – čak i da ih ima. A nemaju. Rusija je izgubila previše u Ukrajini. Venecuela je predaleko. Moskva nema ništa što bi pomerilo vojnu ravnotežu i nije u stanju da projektuje moć da se suprotstavi američkoj floti na Karibima.“
