Estonska mornarica je ranije ovog meseca pokušala da zadrži naftni tanker za Rusiju pod britanskim sankcijama, tvrdeći da je ilegalno plovio bez zastave, ali se nije ukrcala kada je tanker odbio da sarađuje, već ga je otpratio do ruskih voda.
Brod Jaguar, koji je Britanija dodala na svoju listu sankcija, jedan je od oko 100 u ruskoj „floti u senci“, termin koji zapadne zemlje koriste za brodove za koje optužuju Moskvu da ih koristi da bi izbegla međunarodne sankcije.
Ovo je estonski ratni brod“, kaže glas na engleskom.
„Sledite moja uputstva. Odmah promenite kurs na 105“, pisalo je.
Tako počinje najnapetija konfrontacija sa mračnim brodom ruske flote od početka rata.
Na snimku snimljenom sa mosta, članovi posade zabrinuto izveštavaju da se „ratni brod“ takođe približava krmi broda.
Uzrok problema Jaguara leži u nedostatku međunarodne zastave, preduslova za pomorsku plovidbu i najsigurnije pravne osnove za operaciju ukrcavanja. Nekoliko dana ranije spustio je zastavu Gabona, malo pre nego što je Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo sankcije brodu, prenosi The Telegraph.
Snimak koji je na internetu postavila Margarita Simonjan, glavna urednica medijske kuće RT, montiran je kako bi vremenski okvir događaja bio nejasan, dodaje list.
Ali poznato je da je Jaguar odbio naređenje estonske mornarice – i nastavio ka svom odredištu, ruskoj luci Primorsk.
Estonski patrolni čamac, EML Raju, odustao je od plana da se ukrca na mnogo veće plovilo i izvrši inspekciju. Da je to učinio, situacija je mogla da se pogorša, jer se na snimku vidi i dolazak ruskog borbenog aviona Su-35. To je prvi put da je Moskva poslala vojne snage da zaštite flotu.
Elisabeth Brav, viši saradnik u Atlantskom savetu, vašingtonskom trustu mozgova, rekla je: „Rusija je sada prešla Rubikon. To pokazuje da je flota u senci dovoljno važna da je spremna da javno prizna da je povezana sa vladom.“
Tokom sukoba 13. maja, ruska letelica je na oko minut ušla u vazdušni prostor Estonije. Brzo ga je presreo portugalski F-16 iz misije vazdušnog osmatranja NATO-a. Ali incident izaziva uzbunu širom Zapada.
Gintautas Paluckas, premijer Litvanije, rekao je da, iako ruska vojna zaštita tankera u Baltičkom moru nije otkrila ništa što „nismo mogli ili nismo trebali znati“, ona pokazuje da „rizik od ozbiljne eskalacije raste sa svakim korakom“. Najmanje polovina nafte koju Rusija prodaje morem transportuje njena flota u senci, što obezbeđuje ogroman deo od 740 milijardi funti koje je Moskva zaradila od izvoza fosilnih goriva od februara 2022.
Međutim, ovaj tok je nedavno poremećen zapadnim sankcijama. Prema istraživanju pomorskog časopisa Lloids List, sada je sankcionisano 706 plovila u EU, Velikoj Britaniji i SAD, što je oko deset odsto ukupne flote tankera na moru. Udeo ruske nafte koju izvozi flota pada, na 53 odsto u aprilu, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, istraživačkom centru sa sedištem u Helsinkiju. Estonija je 11. aprila zadržala Kivalu, još jedan brod koji je plovio bez zastave. Na Božić, finski komandosi su se ukrcali na Eagle-S, osumnjičeni da su presekli podmorske kablove.
Kao odgovor, Kremlj signalizira da je spreman da se bori za nesmetan prolaz svog crnog zlata. Dmitrij Peskov, njegov glavni portparol, rekao je da je razmeštanje Su-35 pokazalo da je Rusija spremna da odgovori „oštro” i upozorio da se mogu preduzeti „sve mere” kako bi se sprečilo ono što je nazvao piratstvom. Nikolaj Patrušev, viši Putinov pomoćnik, upozorio je: „Usijane glave u Londonu i Briselu to moraju jasno da shvate“. Sredinom aprila, ruska Baltička flota je izvela niz vežbi koje su eksplicitno pokazale svoju sposobnost da spreči ukrcavanje civilnih brodova. Učestvovalo je 11 ratnih brodova i podmornica klase Kilo, zajedno sa borbenim avionima. Obalne države „pobeđuju“ u svojim naporima da se obračunaju sa flotom u senci jer su „očigledno uznemirile Rusiju“, navodi Brav. Ali rusko vojno raspoređivanje sada „izaziva zabrinutost, jednostavno zato što nemaju načina da znaju kako će se bilo koji incident odvijati“.
Estonska mornarica se sastoji od samo osam brodova. Dana 13. maja, nadjačano je oružjem, rekao je Juri Saška, bivši komandant, novinskoj agenciji ERR. Operacija ukrcavanja je otkazana jer je ocenjena kao „nerazumna ili nepraktična“, rekao je on, dodajući: „Mornarica nema vrstu opremljenih, naoružanih plovila koja je potrebna za sprovođenje ovakve operacije prinude“. Sidart Kaušal, naučni saradnik Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge, istraživačkog centra sa sedištem u Londonu, rekao je da Moskvi nedostaje pomorska snaga koja bi pratila svaki od njenih brodova. Međutim, verovatno će intervenisati u situacijama kada se postavlja novi prag.
