General-pukovnik Vesa Virtanen, zamenik načelnika finskih oružanih snaga, izjavio da ruske snage gomilaju vojsku na granici s njegovom zemljom.
Finska, koja je poslatala članica NATO-a, zajedno sa Švedskom, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, s Rusijom deli više od 1.300 kilometara dugu kopnenu granicu, a u 19. Veku bila je deo Ruskog Carstva.
Zemlje NATO-a koje čine istočno krilo Saveza već neko vreme upozoravaju na pretnju koju bi Rusija mogla da predstavlja u narednim godinama, posebno ako vojnici trenutno angažovani u Ukrajini budu premešteni bliže teritoriji NATO-a.
Taj savez je već zabeležio stalne ruske napade ispod praga otvorenog sukoba, poput sajber napada i sabotaže kritične infrastrukture.
Sve više Rusa na finskoj granici
General-pukovnik Virtanen rekao je da je pre 2022. Rusija u blizini finske granice imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. Brigada obično broji između 3.000 i 5.000 vojnika.
Estonski ministar odbrane Hanno Pevkur rekao je za Njuzvik da će, ako rat u Ukrajini stane, na stotine hiljada ruskih vojnika postati dostupno za razmeštaj u drugim regionima, uključujući područje uz NATO granice.
„To znači da će ruska vojska imati mnogo raspoloživih snaga koje će verovatno biti raspoređene u našem susedstvu“, upozorio je Pevkur.
Prema Virtanenu, brigade koje su ranije bile uz Finsku biće proširene na četiri do pet divizija, uključujući armijski korpus i pripadajuće jedinice.
„U budućnosti će u tom regionu biti više ruskih vojnika nego pre rata u Ukrajini„, naglasio je finski general.
„Rusija demonstrira sposobnost brzog formiranja vojnih snaga“
Estonska obaveštajna služba izvestila je da su ruske reforme vojske rezultirale formiranjem 44. armijskog korpusa i 69. Motorizovane streljačke divizije blizu Estonije, koje su potom brzo poslate na ukrajinsko bojište. U međuvremenu, Rusija je započela formiranje nove 68. motorizovane divizije.
„Činjenica da su u samo godinu dana formirani i armijski korpus i divizija pokazuje rusku sposobnost brzog stvaranja velikih vojnih formacija“, saopštili su Estonci.
Planirano je da 44. armijski korpus bude stalno raspoređen u blizini Finske.
Šef finske vojne obaveštajne službe Peka Turunen je u januaru za Reuters izjavio da bi se broj ruskih vojnika uz finsku granicu mogao udvostručiti ili utrostručiti u odnosu na stanje pre invazije na Ukraine.
Odgovor
Baltik je već počeo da gradi nove odbrambene strukture poput protivtenkovskih odbrana i minskih polja na svojim granicama, dok Poljska sprovodi projekt „Istočni štit“ vredan više od 2.5 milijarde dolara, što Varšava opisuje kao „najveću operaciju jačanja istočne granice NATO-a od 1945.“
Finska je u februaru 2023. počela da gradi više od 200 kilometara dugačku ogradu duž granice s Rusijom, a radovi bi trebalo da traju do četiri godine.
Satelitski snimci koje je početkom 2025. objavio finski kanal YLE pokazali su širenje ruskih vojnih objekata uz granicu s Finskom, iako su ti kapaciteti još uvek uglavnom podrška ratu u Ukrajini.
Načelnik finske vojske, general Jane Jakola, upozorio je u maju 2024. da bi Rusija mogla da „testira predanost NATO-a članu 5“, koji garantuje kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu Saveza.
„Ako preduzmemo odgovarajuće mere i održimo jedinstvo, smatram da je napad malo verovatan“, rekao je Jakola.
Jedinstvo slabi
Međutim, to jedinstvo već je počelo da slabi, posebno nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje američku posvećenost odbrani Evrope.
Iako su američki zvaničnici ponavljali da podržavaju NATO, Vašington sve više traži od evropskih članica veća ulaganja u odbranu.
Bela kuća je u međuvremenu počela da ublažava napetosti s Moskvom, što je izazvalo zabrinutost među istočnim članicama Saveza koje bi se u slučaju ruskog napada oslanjale na američku pomoć.
Virtanen je dodao da se ruske provokacije sada uglavnom sastoje od informacionih napada, ometanja GPS signala, sajber napada i izazivanja masovnih migracija.
Rusija je, upozorio je, vrlo vešta u vođenju takozvanog hibridnog ratovanja, odnosno taktika destabilizacije koje ne uključuju otvoreni sukob.
„Sve više vidimo obrazac stalnih i rastućih hibridnih napada na zemlje NATO-a“, rekao je Džejms Apaturai, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za inovacije, sajber ratovanje i sajber sigurnost, u Evropskom parlamentu. „Rusija je glavni akter“, dodao je.
