Prema analizi koju je objavio američki časopis Forbs, ruske snage su u aprilu okupirale približno 175 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.
Međutim, prema istim podacima, platili su za to gubicima koji prelaze 36.600 vojnika (poginulih i ranjenih) i 4.800 uništenih vozila.
Podatke je prikupio nezavisni analitičar Konrad Muzika iz poljske kompanije „Rochan Consulting“, koji se uglavnom oslanja na zvanične izvore iz Ukrajine, uključujući Generalštab ukrajinske vojske u Kijevu.
U istom periodu, ukrajinski gubici su procenjeni kao „minimalni“, prema Muziki.
Ako se ovo nastavi, Rusi bi tek 2256. godine mogli da osvoje celu Ukrajinu?!
S obzirom na to da se Ukrajina prostire na oko 603.000 kvadratnih kilometara, od čega je 19 odsto trenutno pod ruskom okupacijom, tempo napredovanja sugeriše da bi, ako se nastavi ovim tempom, Rusiji trebalo do 2256. godine da osvoji ostatak zemlje, uz više od 100 miliona žrtava.
Gubici su ogromni, ali ruska vojska raste
Uprkos ogromnim gubicima, ruske oružane snage u Ukrajini ne samo da se održavaju, već i rastu. Prema rečima generala Kristofera Kavolija, komandanta američkih snaga u Evropi, Kremlj regrutuje oko 30.000 vojnika mesečno.
Mnogi ranjenici se na kraju vraćaju na bojno polje, a broj novih regruta premašuje broj mrtvih i trajno onesposobljenih.
„Ruska vojska u Ukrajini sada broji najmanje 600.000 ljudi, što je skoro dvostruko više od početnih snaga koje su učestvovale u invaziji u februaru 2022. godine„, rekao je Kavoli američkim zakonodavcima 3. aprila.
Ratna ekonomija i poreske mere
Kako objašnjava Janis Kluge iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, visoke nadoknade i verovanje da će se rat uskoro završiti glavni su pokretači masovnih prijava za regrutaciju. Ali koliko je ovo održivo ostaje otvoreno pitanje.
„Ukupno, ruski vojni budžet čini 40 procenata svih državnih rashoda, što je najveći iznos od Hladnog rata„, rekao je Kavoli.
Poređenja radi, Sjedinjene Države troše 13 procenata svog saveznog budžeta na odbranu.
Zahvaljujući ovim investicijama, nezaposlenost u Rusiji je pala na 2,4 odsto, a ekonomija je prevedena u ratni režim koji će, prema prognozama, trajati godinama.
Porezi rastu, cene nafte padaju, a rat ne prestaje
Međutim, ruski ministar finansija Anton Siluanov je najavio da će vojni rashodi ostati na visokom nivou, uprkos padu cena nafte i gubitku prihoda zbog sve češćih ukrajinskih napada dronovima na energetski sektor.
Budući rast ruske ekonomije je već prepolovljen u poređenju sa prošlom godinom, prema podacima Forbsa.
Zato je Vladimir Putin prošle godine povećao poreze i za građane i za kompanije, a akcenat razvoja je stavljen isključivo na vojnu industriju, rekao je Aleksandar Koljandr iz Centra za evropsku politiku u Vašingtonu.
„Rusko rukovodstvo nije samo spremno da poveća poresko opterećenje, već i preusmerava ekonomske prioritete na duži rok ka ratnoj proizvodnji„, rekao je Koljandr.
Dug rat sa posledicama po Zapad
General Kavoli upozorava da su promene u Rusiji duboke i sistemske: „Putin i njegovo političko i vojno rukovodstvo jasno pokazuju da se spremaju za dugotrajan rat – ne samo u Ukrajini, već i za širu konfrontaciju sa Zapadom„, rekao je Kavoli.
Prema njegovim rečima, Rusija je transformisala svoju vojsku, ekonomiju i društvo tako da može da vodi dugoročni sukob koji vidi kao strateški obračun sa Zapadom.
