Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da, iako Rusija ne planira rat sa Evropom, „spremna“ je da odgovori ako Evropa počne jedan, odjeknula je širom sveta.
Putin je ranije optužio evropske lidere da pokušavaju da blokiraju predloženi američki mirovni sporazum „postavljanjem zahteva koji su apsolutno neprihvatljivi za Rusiju“ i sugerisao da su evropski saveznici Ukrajine „na strani rata“.
„Ako Evropa iznenada želi da započne rat sa nama i to učini, onda bi za Evropu bilo gotovo tako brzo da Rusija ne bi imala sa kim da pregovara“, rekao je Putin. On je iskoristio rusku reč za „rat“. Takođe je sugerisao da rat u Ukrajini nije pravi rat i da Rusija deluje na „hirurški“ način koji se ne bi ponovio u direktnom sukobu sa evropskim silama.
Uprkos pompeznim paradama i vežbama na istočnoj granici Evrope, ruska vojska je iscrpljena dugotrajnim ratom u Ukrajini. Ali ona ostaje najveća i najspremnija u Evropi za izazove modernog ratovanja.
Independent je istraživao da li Evropa trenutno ima vojnu i ekonomsku snagu da uspe na bojnom polju protiv Rusije.
Ruska vojska je tokom rata porasla na impresivnih 1,32 miliona aktivnih vojnika, uprkos značajnim gubicima. Ta brojka prevazilazi bilo koju stalnu vojsku na kontinentu. Rat je omogućio Putinu da donese zakone za tri proširenja svoje vojske od 2022. godine. Njegov cilj je da izgradi drugu najveću vojsku na svetu, posle kineske, sa redovnim snagama od 1,5 miliona, odnosno 2,38 miliona, uključujući rezervu. Evropa se tek sada budi zbog svojih nedostataka u odbrani, vođena uočenom pretnjom na svojim granicama i administracijom Bele kuće koja nerado nastavlja da pokriva troškove. Potrošnja je generalno u opadanju od kraja Hladnog rata, tako da njena snaga leži u jedinstvu.
NATO može zajedno imati 3,14 miliona aktivnih vojnika i 2,75 miliona rezervista, što je ukupno 5,89 miliona ljudi. Blok ima više od 14.000 tenkova i oko 21.000 aviona. Rusija trenutno može rasporediti oko 2 miliona rezervista, što je ukupno oko 3,32 miliona. Ima oko 12.000 tenkova i skoro 4.500 aviona. Obe strane poseduju nuklearno oružje.
Donald Tramp je u pravu kada kaže da se NATO u velikoj meri oslanja na Sjedinjene Države za snagu, iako se ta ravnoteža polako ponovo uspostavlja. Očekivalo se da će ukupna potrošnja saveznika dostići 1,59 biliona dolara 2025. godine, a Vašington je na putu da pokrije 980 milijardi dolara. Bez učešća Vašingtona u evropskom ratu sa Rusijom, NATO bi danas imao procenjenih 608 milijardi dolara, u poređenju sa 145 milijardi dolara koje Rusija troši godišnje.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) procenio je da bi ukupna vrednost Rusije mogla biti veća od 460 milijardi dolara, prilagođena kupovnoj moći. Evropske razlike u taktikama i tehnologiji takođe bi stvorile neefikasnost, problem sa kojim se ujedinjena Rusija ne bi suočila. Javna podrška bi u velikoj meri zavisila od toga ko je prvi napao. Ali, dok se Rusija već mobilisala, evropske demokratije bi imale veće poteškoće u pronalaženju dobrovoljaca. Jedan francuski general izazvao je uzbunu prošlog meseca kada je rekao da Francuska mora biti „spremna da izgubi svoju decu“ i da ekonomski pati u slučaju rata. Evropske kompanije se još uvek oporavljaju od Kovida jer rastu zakupnine i cene energije, a ovo poslednje je već povezano sa ratom u Ukrajini. Mobilizacija bi mogla privremeno da podstakne usporene ekonomije, ali bi dugotrajan sukob poremetio trgovinu i odvratio investicije.
Evronjuz podseća da upozorenje da bi Rusija mogla da pokrene napad 2029. godine proizilazi iz izveštaja NATO-a o zajedničkoj proceni pretnji iz 2023. godine, koji je sugerisao da bi Rusija mogla biti u poziciji da povede rat velikih razmera u roku od tri do pet godina. Istraživanje nemačkog javnog emitera WDR pokazuje da su u proceni korišćeni izviđački sateliti za praćenje trenutnih ruskih aktivnosti, uključujući proizvodnju i regrutovanje, oslanjajući se isključivo na obaveštajne podatke. Izveštaj iz 2023. godine zaključio je da Rusija može da okupi vojsku od 1,5 miliona vojnika, potpuno opremljenih, u roku od pet godina – do 2028. – i da izvrši takav napad, objasnio je stručnjak za bezbednost profesor dr Karlo Masala u nedavnom podkastu.
„2024. godine, ministar odbrane Boris Pistorijus i generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer objavili su izveštaj“, rekao je Masala, dodajući da očigledno nisu želeli da uzbune javnost.
