Sjedinjene Države i Rusija bi mogle da se nađu u trci u nuklearnom naoružanju prvi put od Hladnog rata, osim ako ne postignu dogovor u poslednjem trenutku pre nego što poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja istekne za manje od nedelju dana.
Novi START sporazum ističe 5. februara. Bez njega ne bi bilo ograničenja nuklearnih arsenala dugog dometa.
Ruski predsednik Vladimir Putin je predložio da se dve strane drže postojećih ograničenja za rakete i bojeve glave još godinu dana kako bi kupile vreme da se dogovore o novom, ali američki predsednik Donald Tramp još uvek nije zvanično odgovorio.
Tramp je ovog meseca rekao da „ako istekne, ističe“ i da sporazum treba zameniti boljim. Neki američki političari tvrde da bi Tramp trebalo da odbije Putinovu ponudu, oslobodivši Vašington da proširi sopstveni arsenal kako bi se suprotstavio brzom gomilanju nuklearnog oružja od strane treće sile – Kine.
Pročitajte još:
Tramp kaže da želi da nastavi „denuklearizaciju“ i sa Rusijom i sa Kinom. Ali Peking kaže da je nerazumno očekivati da se pridruži pregovorima o razoružanju sa dve zemlje čiji su arsenali i dalje daleko veći od njegovog.
Od najmračnijih dana Hladnog rata, kada su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez pretili jedni drugima „međusobnim uništenjem“ u slučaju nuklearnog rata, obe strane su ugovore o ograničavanju naoružanja videle kao način da spreče ili smrtonosne nesporazume ili ekonomski razarajuće trke u naoružanju. Ugovori ne samo da postavljaju numerička ograničenja za rakete i bojeve glave, već i zahtevaju od strana da dele informacije – ključni kanal za „pokušaj da se razume odakle dolazi druga strana i koje su njihove brige i pokretači“, rekla je Darja Dolzikova u RUSI Trastu u Londonu.
Bez novog sporazuma, svaka strana bi bila primorana da deluje na osnovu najgorih pretpostavki o oružju koje druga strana proizvodi, testira i raspoređuje, rekao je Nikolaj Sokov, bivši sovjetski i ruski pregovarač za naoružanje.
„To je proces koji se sam ponavlja. I naravno, ako imate neregulisanu trku u naoružanju, situacija će postati prilično destabilizujuća„, rekao je on, prema Rojtersu.
Od raspada Sovjetskog Saveza, Rusija i Sjedinjene Države su više puta zamenjivale i ažurirale sporazume iz doba Hladnog rata koji su ograničavali takozvano strateško oružje usmereno na međusobne gradove i vojne baze. Najnoviji, Novi START, potpisali su 2010. godine američki predsednik Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Putinov saveznik koji je tada bio ruski predsednik četiri godine. On ograničava broj raspoređenih strateških bojevih glava na 1.550 sa svake strane, sa ne više od 700 sistema za njihovu isporuku kopnom, morem ili vazduhom, interkontinentalnim balističkim raketama, raketama lansiranim sa podmornica ili teškim bombarderima.
Predstoji nimalo lak zadatak
Zamena novim sporazumom ne bi bio lak zadatak. Rusija je razvila nove sisteme sposobne za nošenje nuklearnog oružja – krstareću raketu „Burevestnik“, hipersonični „Orešnik“ i torpedo „Posejdon“ – koji nisu deo Novog START-a. Tramp je najavio planove za svemirski sistem protivraketne odbrane pod nazivom „Zlatna kupola“, što Moskva vidi kao pokušaj promene strateške ravnoteže.
U međuvremenu, kineski arsenal raste, nekontrolisan sporazumima između Vašingtona i Moskve. Peking sada ima oko 600 bojevih glava, a Pentagon procenjuje da će do 2030. godine imati više od 1.000. Dvostranačka kongresna komisija je 2023. godine saopštila da se Sjedinjene Države sada suočavaju sa „egzistencijalnim izazovom“ ne od jednog, već od dva nuklearna rivala i da se moraju pripremiti za istovremene ratove sa Rusijom i Kinom.
Njegove preporuke uključivale su pripremu za uklanjanje nekih ili svih strateških nuklearnih bojevih glava uklonjenih u okviru Novog START-a i skladištenih u rezervnim zalihama. To bi moglo da uključi vraćanje bojevih glava uklonjenih sa interkontinentalnih balističkih raketa „Minitmen III“ i raketa lansiranih sa podmornica „Trident D5“, i vraćanje oko 30 strateških bombardera B-52 konvertovanih za konvencionalne misije u nuklearne uloge.
„Bojeve glave su tu. Rakete su tu. Ne kupujete ništa novo“, rekao je bivši visoki američki zvaničnik uključen u politiku nuklearnog oružja koji je govorio pod uslovom anonimnosti. Bivši zvaničnik je očekivao samo „skromno“ povećanje broja ponovnih punjenja bojevih glava ako Tramp naredi te opcije.
Ipak, Kingston Rajf, bivši zvaničnik Pentagona koji sada radi u tink-tenku RAND, rekao je da bi Sjedinjene Države na kraju mogle „otprilike udvostručiti“ broj raspoređenih bojevih glava u odnosu na ograničenje Novog START-a, dok bi Rusija mogla dodati oko 800. Rekao je da bi obema stranama trebalo veći deo godine da naprave značajne promene.
