Vođe iranske Revolucionarne garde zatražile su od talibana pristup procurilom spisku Avganistanaca koji su pomagali Britaniji kako bi mogli da pronađu špijune MI6.
Teheranski režim se nada da će ispitati spisak skoro 25.000 Avganistanaca koji su radili sa britanskim snagama dok traže prednost kod Zapada pred nuklearne pregovore ove jeseni.
Takozvana „lista za ubistvo“ sadrži imena Avganistanaca koji su tražili azil, uključujući vojnike koji su radili sa britanskom vojskom, obaveštajnim službama i specijalnim snagama. Veruje se da su neki potom pobegli u Iran.
Kao znak da dve strane već sarađuju, najmanje jedan Avganistanac čije je ime navodno bilo na spisku deportovan je iz Irana u Kabul u proteklih nekoliko dana.
Visoki iranski zvaničnik u Teheranu potvrdio je da je Korpus islamske revolucionarne garde formalno zatražio od talibanske vlade da podeli procurili spisak. Smatra se da će obaveštajna služba MI6 imati prioritet u potrazi.
Kako Telegraf saznaje, rukovodstvo talibana u Kandaharu je takođe naredilo oficirima u Kabulu da uhapse što više osoba iz procurilog dokumenta kako bi ih iskoristili kao polugu u vršenju diplomatskog pritiska na London.
Baza podataka je slučajno procurila u februaru 2022. godine kada je jedan kraljevski marinac poslao kompletan fajl imejlom avganistanskim kontaktima u Britaniji umesto da pošalje mali izvod.
Tabela je sadržala imena, brojeve telefona i imejl adrese avganistanskih vojnika, vladinih službenika i članova porodica koji su se prijavili za preseljenje u Veliku Britaniju u okviru Politike preseljenja i pomoći za Avganistan nakon povlačenja zapadnih snaga 2021. godine.
Na listi su se takođe nalazili identiteti više od 100 pripadnika britanskih specijalnih snaga i operativaca MI6 koji su garantovali za avganistanske kandidate.
Zvaničnik talibanske vlade rekao je za Telegraf da su dobili tabelu 2022. godine.
„Nakon što su izveštaji objavljeni u Engleskoj, postalo je jasno koliko je ovo curenje informacija značajno. Naređenje je da se uhapsi što više pojedinaca kako bi se koristili kao sredstvo diplomatskog pritiska na Englesku.“
Zahtev IRGC-a dolazi nakon što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka zapretile Teheranu takozvanim mehanizmom vraćanja na snagu, koji bi vratio na snagu rezolucije Saveta bezbednosti UN protiv Irana, ako se do 30. avgusta ne postigne napredak u pregovorima o njegovom nuklearnom programu.
Najznačajnija rezolucija koja bi se vratila jeste rezolucija 1929, usvojena u junu 2010. godine, kojom su sankcije proširene izvan tehničkih nuklearnih ograničenja kako bi se usmerile na širu iransku ekonomiju.
Rezolucija je zahtevala od svih članica UN da preduzmu „sve neophodne mere“ kako bi sprovele iransku zabranu obogaćivanja uranijuma i ograničenja u vezi sa balističkim raketama.
Iran je odbio da odustane od obogaćivanja uranijuma koje bi na kraju moglo dovesti do nuklearnog oružja, uprkos kampanji bombardovanja Izraela i SAD prošlog meseca.
Iranske vlasti žele da provere granice i pritvore Avganistance u Iranu čija se imena nalaze na spisku, sa posebnim fokusom na one koji su radili kao obaveštajni operativci, prema rečima iranskog zvaničnika.
„Postoji hitna potreba da se pronađe što više njih pre nego što stignu rokovi za vraćanje akcija kako bi se koristili kao alati za pregovaranje u tajnosti.“
Portparol Ministarstva odbrane je rekao: „Veoma ozbiljno shvatamo bezbednost našeg osoblja i osoblje, posebno ono na osetljivim pozicijama, uvek ima na snazi odgovarajuće mere za zaštitu svoje bezbednosti. Nezavisni Rimerov pregled je zaključio da je veoma malo verovatno da samo prisustvo u tabeli znači da je pojedinac skloniji napadu, i to je osnova na kojoj je sud ukinuo svoju super-zabranu.“
Dejvid Lami, ministar spoljnih poslova, spreman je da pokrene sankcije protiv Irana kako bi ga sprečio da razvije nuklearno oružje, otkrio je prošle godine list Telegraf.
Velika Britanija ostaje učesnica Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana iz 2015. godine i može jednostrano da nametne povratak sankcija ako smatra da je Iran prekršio uslove sporazuma.
„Mogu doći i ubiti me svakog trenutka“
Najmanje jedan Avganistanac čije se ime pojavilo na procurilom spisku, a koji je nakon curenja informacija pobegao u Iran, pritvoren je radi deportacije u petak.
Njegov sin je bio bolestan, a njegova žena i dve ćerke su ostale u Iranu, rekao je deportovani čovek, „nesposobne čak ni da izađu i kupe hleb“.
„Uhapsili su me na ulici, stavili mi lisice i poslali me u deportacioni logor“, rekao je za Telegraf iz Kabula.
„Molio sam ih. Rekao sam im da će mi život biti u opasnosti u Avganistanu. Vikao sam: ‘Gde su ljudska prava?’ Ali njih nije bilo briga. Poslali su me direktno na granicu. Mogu doći i ubiti me svakog trenutka.“
On je postavio pitanje da li Vlada zaista nije svesna šta se dešava u Iranu.
„Tamo ima mnogo ljudi poput mene – deportuju ih, hapse. Britanci sve ovo znaju. Da su hteli da pomognu, već bi to uradili. Ali ne žele.“
Sada u Kabulu kaže da je stalno u pokretu, krijući se svake noći na drugom mestu, plašeći se za svoju bezbednost i za svoju porodicu koja je ostala u Iranu.
„Mogu doći i ubiti me svakog trenutka“, rekao je. „Ali to više nikome nije važno. To je sada samo moj život.“
Izrazio je gorko razočaranje zbog prioriteta Velike Britanije u vezi sa preseljenjem.
„Nadam se da su Britanci srećni – odveli su kuvare i masere u Britaniju, ali oni koji su izgubili oči služeći britanskim snagama, i mnogi drugi, ostali su iza. Možda su to i želeli. Samo žalim što to nisam shvatio ranije.“, rekao je.
Pitao je kako je moguće da Vlada – „nekada vladari pola sveta – ostane slepa za situaciju“.
„Uzeli su kuvare, ali su ostavili generale i pukovnike. Kakva je to logika?“
Bivši članovi talibana dovedeni u Veliku Britaniju
Telegraf je otkrio da su bivši članovi talibana dovedeni u Veliku Britaniju britanskim evakuacionim letovima iz Avganistana nakon curenja informacija.
Pojedinci su prebačeni avionom radi njihove bezbednosti, ali među njima su bili osumnjičeni džihadisti , seksualni prestupnici, korumpirani zvaničnici i ljudi koje su prethodno zatvorile snage predvođene SAD – što izaziva zabrinutost zbog loše provere.
Insajderi kažu da neki Avganistanci takođe iskorišćavaju šemu za spajanje porodica uspostavljenu nakon curenja informacija i koriste je da bi ušli u Veliku Britaniju pod lažnim izgovorom.
Telegraf saznaje da evakuisani migranti nude ljudima u Avganistanu pomoć da stignu do Velike Britanije, uključujući lažne porodične veze za iznos do 20.000 funti po osobi.
Iran koristi optužbe za špijunažu protiv Avganistanaca kao izgovor za masovna hapšenja i deportacije nakon nedavnog sukoba sa Izraelom.
Telegraf je razgovarao sa Avganistancima u Iranu, na granici i u Avganistanu, koji su rekli da ih režim u Teheranu cilja kako bi skrenuo pažnju javnosti sa „poniženja“ koje je Izrael naneo u prošlomesečnom dvanaestodnevnom ratu.
Tokom sukoba, dnevne deportacije su skočile sa 2.000 na preko 30.000, jer su iranske vlasti okrenule bes javnosti prema ranjivoj manjini.
Oni koje je režim progonio takođe su prijavili da su trpeli rasprostranjena zlostavljanja, uključujući batine i proizvoljno pritvaranje.
Vlada je u septembru 2023. godine izrekla super-zabranu kojom se sprečava medijsko izveštavanje o kršenju bezbednosti podataka, koje je opisano kao jedno od najštetnijih curenja obaveštajnih podataka u novijoj istoriji.
Zabrana je produžena pre prošlogodišnjih izbora, uprkos odluci sudije da je ukine u maju 2024. godine.
Džoni Merser, bivši konzervativni ministar za veterane koji je služio u Avganistanu, nazvao je curenje informacija „potresnim“.
Vlada je u martu 2024. godine uspostavila program za vanredne situacije pod nazivom „Ruta za odgovor u Avganistanu“ kako bi vazdušnim putem prebacila ljude imenovane u slučaju kršenja bezbednosti u Veliku Britaniju.
Ukupan program preseljenja Avganistanaca mogao bi koštati i do 7 milijardi funti novca poreskih obveznika.
