Serija žestokih ruskih napada paralisala je brojne ukrajinske gradove u kojima su stanovnici ostali bez struje.
Na meti ruskih dronova, balističkih i drugih projektila koji su lansirani sa više lokacija našla se energetska mreža Ukrajine. Razlog je jednostavan – ostaviti Ukrajince bez struje dok im bombe lete nad glavom.
Rusija je ovu taktiku već koristila, naročito zimi, pod upravljačkom palicom Sergeja Surovikina, čoveka koji je poznat i kao „general Armagedon“. Ne treba isključiti da će ovakvi napadi postati učestaliji kako se približava jesen, a ključno pitanje koje se postavlja je – da li je ovo zapravo Putinova osveta za upad Ukrajinaca u Kursk?
Rusija je u noći između nedelje i ponedeljka pokrenula veliki napad na pola teritorije Ukrajine. Moskva je potvrdila da je napala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, kao i „da su pogođene sve željene mete“. U napadima širom zemlje ubijeno je najmanje sedam ljudi, a povređeno je na desetine Ukrajinaca.
Sirene za vazdušnu opasnost odjekivale su tokom celog dana, pošto je u ponedeljak pokrenut i veliki napad dronovima na Kijev. Stanovnici glavnog grada Ukrajine dobili su upozorenje da hitno odu u skloništa, dok su sistemi protivvazdušne odbrane pokušavali da obore ruske bespilotne letelice.
Neprekidni napadi na Ukrajinu
Komandant Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine Mikola Olešuk rekao je da je Rusija na Ukrajinu ispalila 127 raketa i 109 dronova, a tvrdi da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 102 rakete i 99 dronova.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da su Rusi lansirali oko 100 dronova i oko 100 bespilotnih letelica. On je pozvao saveznike da pošalju Ukrajini dodatno oružje, kako bi njegova zemlja mogla da se brani, ali i da bi uspešno izvodila nove napade na teritoriju Rusije.
Napad na Ukrajinu
Prema pojedinim izveštajima, u napadu na Kijev pogođena je i hidroelektrana na reci Dnjepar. Zvaničnici su istakli da ne postoji opasnost da brana na reci popusti, ali da bi u tom slučaju pola Kijeva bilo poplavljeno.
Ubrzo je Poljska, članica NATO saveza, saopštila da je njen vazdušni prostor narušen nakon masovnog napada na Ukrajinu. Tamošnji zvaničnici su saopštili da je „objekat“ ušao u vazdušni prostor Poljske i da se pretpostavlja da nije u pitanju projektil.
Prema pojedinim navodima, sumnja se da je u pitanju dron, ali objekat još nije pronađen.
Jutro pod bombama
Napadi su se, na iznenađenje mnogih, nastavili i tokom noći između ponedeljka i utorka, kao i u utorak ujutru.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su u ruskom napadu u noći sa ponedeljka na utorak četiri osobe poginule, a da je 16 ljudi ranjeno.
Zelenski je rekao da je u toku akcija spasavanja u regionima koje je Rusija napala. Prema njegovim rečima, ruske snage u napadu upotrebile 81 dron „Šahed“, kao i krstareće, balističke i aerobalističke rakete. Na meti su bili Kijevska, Zaporoška oblast, Hersonska oblast i Krivi Rog.
Eksplozije su se čule i u Hmeljničkoj oblasti, a tri hipersonične rakete Kinžal ispaljene su na zapadne regione.
Taktika Sergeja Surovikina
Ruski napadi, kao što je sama Moskva potvrdila, imaju za cilj da brojne delove Ukrajine ostave bez struje i tako onemoguće normalno funkcionisanje stanovnika i ukrajinskih vlasti.
Ovo nije prvi put da Rusija izvodi udare koji su skoncentrisani na energetsku mrežu. Tu taktiku je „izmislio“ general Sergej Surovikin kada je predvodio rusku vojsku u Siriji, a potom je primenjivao kada je bio glavni komandant ruskih snaga u Ukrajini.
Surovikin je posle nekoliko meseci smenjen, a potom i skrajnut zbog podrške vođi Vagnera Jevgeniju Prigožinu, ali je njegova taktika opstala.
Dok je Surovikin komandovao ruskom vojskom u Ukrajini, mnogi stanovnici te zemlje živeli su bez struje, i to u toku zime. Reputacija „generala Armagedon“ ga je pratila, a Ukrajinci su i te kako imali razloga za strah.
U jednom periodu 2022. godine, 40 odsto ukrajinske energetske strukture bilo je oštećeno ili potpuno uništeno, a sve zbog taktike Surovikina, koja podrazumeva gađanje termoelektrana i infrastrukturnih objekata.
Situacija je po njegovom komandom bila kritična u Kijevu, gde su gradske vlasti 2022. godine odlučile da rasporede više od 1.000 grejalica. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko strahovao je tada da bi novi napadi mogli potpuno da odseku grad od ostatka oblasti, što je pretilo da dovede i do teške prehrambene krize.
U najtežim trenucima, pominjala se i evakuacija stanovnika iz Kijeva.
Da li je ovo Putinova osveta za Kursk?
Imajući u vidu da su Ukrajinci u pravom paklu dok traju udari na energetsku mrežu, postavlja se pitanje da li se ruski predsednik Vladimir Putin ovako sveti za upad u Kursk.
Snage Kijeva su 6. avgusta, pre tačno tri nedelje, ušle u Kursku oblast u Rusiji. Od tada, uspostavljena je kontrola nad više mesta, a Ukrajinci su zauzeli i Sudžu.
Zelenski je istakao da Ukrajinci kontrolišu više od 1.000 kvadratnih kilometara u Kurske oblasti. Operacija u Kursku se nastavlja, dok postoje izveštaji da Ukrajinci pokušavaju da prodru i u Belgorod, koji se nalazi na graničnom području.
Iz izjava ukrajinskih zvaničnika jasno se zaključuje da ukrajinske snage neće skoro napustiti Rusiju. Cilj je, prema rečima Zelenskog, prebacivanje rata na teritoriju Rusije i stvaranje tampon zone.
Putin, sa druge strane, neprekidno obećava osvetu, kao i izbacivanje ukrajinske vojske sa teritorije Rusije. To se još nije dogodilo, zbog čega analitičari smatraju da Putin možda sada koristi masovne napade ovakvog tipa, kao i ofanzivu na grad Pokrovsk, da natera Ukrajince da povuku trupe iz Rusije i brane svoju teritoriju.
