U periodu od jedne nedelje, od 30. juna do 7. jula, ruske snage su izvršile pet napada na regrutne centre u gradovima Krivi Rog, Poltava, Kremenčuk, Harkov i Zaporožje, oštetivši infrastrukturu i izazvavši civilne i vojne žrtve.
U napadu na regrutni centar u Poltavi poginule su četiri osobe, dok je u napadu na centar u Harkovu poginula jedna osoba. Ukupno 118 ljudi je povređeno u Poltavi, Zaporožju i Harkovu. U napadima su oštećene stambene zgrade, preduzeća, vladine kancelarije i obrazovne institucije.
Nedavni napadi predstavljaju promenu u taktici, što ukazuje na to da su Rusi sve više fokusirani na ometanje ukrajinskih mobilizacionih napora i sejanje razdora u društvu.
Regrutovanje lokalnog stanovništva za napade
U prvim mesecima ove godine, ruski obaveštajni agenti su navodno orkestrirali tri teroristička napada na regrutne centre u Dnjepropetrovskoj, Hmelnickoj i Rivanskoj oblasti, regrutujući lokalno stanovništvo. Ukrajinske vlasti kažu da su uspešno sprečile još desetak takvih pokušaja u drugim regionima.
„Regrutni centri su prvenstveno interesantni Rusiji jer čuvaju dokumentaciju i obrađuju sve organizacione procese mobilizacije“, rekao je za Kijevski independent Andrij Osadčuk, prvi zamenik šefa parlamentarnog Odbora za sprovođenje zakona.
Zašto su regrutni centri važni?
Regrutni centri su odgovorni za organizovanje mobilizacije i vođenje vojne evidencije, ali takođe služe kao centri za pružanje socijalnih usluga veteranima, aktivnom osoblju i njihovim porodicama. Ova dvostruka uloga ih čini jednom od ključnih institucija Ukrajine tokom ratnog vremena, a napadi na njih predstavljaju ozbiljan rizik i za vojno osoblje i za civile.
Ukrajina je tokom celog rata stalno radila na povećanju svojih redova, objavljujući više mobilizacionih kampanja i ažurirajući procedure regrutacije.
16. jula, ukrajinski parlament je dozvolio ljudima starijim od 60 godina da potpišu ugovore o vojnoj službi. Četiri meseca ranije, Ukrajina je takođe pokrenula inicijativu usmerenu na podsticanje ljudi starosti od 18 do 24 godine, onih mlađih od mobilizacionog uzrasta, da se registruju.
Omogućavanje onlajn usluga
Vitalij Sarancev, portparol ukrajinskih kopnenih snaga, rekao je za Kijev Independent da Rusija pažljivo prati proces mobilizacije u Ukrajini i da povećanje napada na regrutne centre u julu „nije bila slučajnost“.
Talas ruskih napada na regrutne kancelarije takođe je pokrenuo pitanja o tome da li su trenutne bezbednosne mere dovoljne da zaštite mrežu za regrutaciju. Nakon nedavnih napada, regionalna regrutna kancelarija u Viničiji je objavila da će privremeno obustaviti rad i premestiti svoje službe u druge oblasti iz bezbednosnih razloga.
Prema rečima Saranceva, premeštanje nije jedina mera koju Ukrajina preduzima kako bi poboljšala bezbednost svojih regrutnih kancelarija. „Podjednako važan je i kontinuirani napor da se što više usluga premesti na mrežu“, objasnio je.
„Ovo je odgovornost ne samo regrutnih kancelarija, već i drugih ministarstava, uključujući Ministarstvo odbrane“, napomenuo je.
Poslate nove smernice
Nakon smanjenja starosne granice za mobilizaciju sa 27 na 25 godina 2023. godine i usvajanja revidiranog zakona o mobilizaciji 2024. godine, delimično usmerenog na ažuriranje evidencije o onima koji ispunjavaju uslove za službu i njihov premeštaj u regrutne kancelarije, Ukrajina je preduzela nekoliko koraka ka digitalizaciji svoje vojske.
„Međutim, još uvek ima mnogo posla pred sobom. Prelazak na elektronske usluge takođe zahteva bezbednosne mere za zaštitu informacija na mreži. Regrutne kancelarije trenutno nemaju potpun pristup svim državnim registrima i bazama podataka. Dakle, ovaj proces će potrajati, ali je već u toku“, rekao je Sarancev.
Osadčuk je potvrdio da su regrutne kancelarije širom Ukrajine već dobile smernice o radu pod pojačanim bezbednosnim uslovima i da su preduzele korake da reaguju u skladu sa tim.
Iako je malo verovatno da će Rusija zaustaviti svoje napade i pokušaje da poremeti napore Ukrajine za mobilizaciju, Osadčuk smatra da sa novim bezbednosnim merama napadi „verovatno neće značajno poremetiti tekući proces mobilizacije“.
