Kada su američki marinci ubili dvadeset četiri osobe u jednom iračkom gradu, zabeležili su i posledice svojih akcija. Godinama je vojska pokušavala da ove fotografije sakrije od javnosti
Ova priča je prateći deo 3. sezone istraživačkog podkasta „U mraku“, objavljenog na sajtu Njujorker, a mi ga prenosimo u celosti.
Ujutro 19. novembra 2005. godine, odred marinaca putovao je u četiri hamvija niz put u gradu Hadita u Iraku, kada je njihov konvoj naišao na ekplozivnu napravu ručne izrade na putu. U eksploziji je ubijen jedan marinac, a dvojica ranjena. Ono što je usledilo pokrenulo je jednu od najvećih istraga ratnih zločina u istoriji SAD.
Tokom narednih nekoliko sati, marinci su ubili dvadeset četiri Iračana – muškarce, žene i decu. U blizini mesta eksplozije ubili su pet muškaraca koji su se vozili do koledža u Bagdadu. Ušli su u tri obližnje kuće i pobili skoro sve unutra. Najmlađa žrtva bila je trogodišnja devojčica. Najstariji je bio sedamdesetšestogodišnjak. Marinci će kasnije tvrditi da su se tog dana borili protiv pobunjenika, ali svi mrtvi su bili civili.
Nakon što su ubistva počinjena, dva marinca su dokumentovala posledice užasa. Kaplar Rajan Brajones doneo je svoj digitalni fotoaparat „olimp“. Kaplar Endrju Rajt je imao crveni Šarpi marker.
Išli od lokacije do lokacije, obeležavajući tela brojevima, a zatim ih fotografisali. Ostali marinci, uključujući i jednog koji je radio u obaveštajnoj službi, takođe su fotografisali. Napravili su kolekciju fotografija koje bi bile najmoćniji dokaz protiv njihovih kolega marinaca.
Ubistva su postala poznata kao Haditski masakr. Četiri marinca optužena su za ubistvo, ali su te optužbe odbačene. General Džejms Matis, koji je kasnije postao ministar odbrane, napisao je pismo jednom od marinaca, proglašavajući ga nevinim. Do 2012. godine, kada je konačni slučaj završio sporazumom o priznanju krivice bez zatvorske kazne, rat u Iraku je bio gotov, a priče o nasleđu američke okupacije retko su dobijale veliku pažnju. Vest je jedva registrovana.
Uticaj navodnog ratnog zločina često je direktno povezan sa užasom slika koje završavaju u javnosti. Zlostavljanje zatvorenika u zatvoru Abu Ghraib postalo je međunarodni skandal kada su objavljene fotografije. Ubistva iz Hadite nisu imala taj efekat, jer je nekoliko slika koje su marinci napravili završilo u javnosti, ali većina nikada nije objavljena.
U intervjuu za Marine korps, 2014. godine, general Majkl Hejgi, koji je bio komandant marinskog korpusa u vreme masakra, hvalio se da je fotografije držao u tajnosti.
„Štampa ih nikada nije dobila, za razliku od Abu Graiba“, rekao je.
Njujorker je 2020. podneo zahtev pozivajući se o Zakonu o slobodi informacija, tražeći evidenciju o pokolju koja uključuje i fotografije. Mislili smo da će nam fotografije pomoći da rekonstruišemo šta se dogodilo tog dana – i zašto je vojska odustala od optužbi za ubistvo protiv marinaca. Mornarica nije ništa objavila kao odgovor. Zatim smo tužili Mornaricu, marince i Američku centralnu komandu, navodi novinar Njujorkera:
„Dok smo se borili sa vojskom da dobijemo fotografije, kolega i ja smo otputovali u Irak da se sastanemo sa članovima porodica žrtava ubistava. Oni su ispričali šta se dogodilo 19. novembra 2005. i govorili o naporima da traže pravdu, koji su svi propali. ‘Verujem da je naša dužnost da govorimo istinu’, rekao mi je Halid Salman Rasif, advokat koji je tog dana izgubio petnaest članova svoje porodice. Drugi muškarac, Halid Džamal, imao je četrnaest godina kada su mu ubijeni otac i njegovi ujaci. Rekao mi je da je proveo godine pitajući se šta se dogodilo u poslednjim trenucima članova njegove porodice. ‘Jesu li umrli kao hrabri ljudi? Da li su bili uplašeni?’ rekao je. ‘Želim da znam detalje.'“ rekao je novinar:
„Pitali smo dvojicu muškaraca da li bi nam pomogli da dobijemo fotografije njihovih mrtvih članova porodice. Oni su se složili i mi smo ušli u neobičnu saradnju – američki novinari i dva Iračanina čiji su članovi porodice ubijeni, radilu su zajedno na otkrivanju vojnih tajni.
Rasif i Džamal su prikupili sedamnaest potpisa meštana, a ovaj dokument je podnet sudu kao sastavni deo tužbe. Konačno, u martu ove godine, vojska je predala fotografije.
„Njujorker“ je odlučio da objavi izbor ovih fotografija, uz dozvolu preživelih članova porodica, kako bi razotkrio sve užase ovog ratnog zločina, koje je vojska do sada ignorisala, štiteći počinioce.
Na fotografijama su muškarci, žene i mala deca, kojima su, tako bespomoćnim, iz neposredne blizine američki marinci pucali u glavu.
