„Leto 2025. godine može biti poslednje koje ćemo doživeti u miru.“ Ovom izjavom, nemački vojni istoričar i profesor Zenke Najcel uzburkao je nemačku, ali i širu evropsku javnost.
U intervjuu sa voditeljkom nemačkog javnog servisa NDR Anom Engelke, objasnio je šta ga je podstaklo na ovu izjavu i kakvu pretnju vidi u Rusiji.
Dok neki analitičari smatraju da je Rusija, koja se bori da ostvari svoje vojne ciljeve u Ukrajini, i dalje pretnja kojom se može upravljati, Najcel se ne slaže. On smatra da bi NATO trebalo da se pripremi za najgori mogući scenario. Po njegovom mišljenju, Bundesver – nemačka vojska – je nefunkcionalan sistem i svaka ozbiljna reforma biće ogroman izazov za slabu vladu u Berlinu. Iako veruje da će nova vlada pokušati da sprovede neke promene, on smatra da je malo verovatno da će to biti reforme koje su Nemačkoj i Evropi zaista potrebne u pogledu vojske i odbrane. Po njegovom mišljenju, Bundesver bi trebalo da se fokusira na tri ključne oblasti: odbranu od dronova, protivvazdušnu odbranu i obezbeđivanje dovoljne municije.
Nepredvidiva Kina
Situaciju dodatno komplikuje sve češće zveckanje oružjem kineske vojske kod obale Tajvana, upozorava vojni analitičar NDR-a Stefan Niman. Raste zabrinutost da bi moćni kineski predsednik Si Đinping mogao da iskoristi rat u Ukrajini kao priliku da odluči da napadne Tajvan. Iako Kina odavno polaže pravo na Tajvan kao deo svoje teritorije, Tajvan u stvarnosti funkcioniše kao nezavisna država, sa sopstvenom vladom i demokratskim političkim sistemom.
Peking je poslednjih godina intenzivirao vojne vežbe u blizini ostrva, kao deo strategije vršenja pritiska na Tajvan. Ove vežbe često uključuju pomorske i vazdušne manevre koji simuliraju blokade i napade na ključnu infrastrukturu Tajvana, sa ciljem zastrašivanja stanovništva tamo i demonstracije kineske vojne moći.
Sukob između Kine i Tajvana bio bi katastrofalan za ceo svet
Sjedinjene Države su decenijama bile posvećene samoodbrani Tajvana, što je zagarantovano Zakonom o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine. Prema tom zakonu, Sjedinjene Države su obavezne da Tajvanu obezbede sredstva neophodna za njegovu odbranu. Poslednjih godina, Sjedinjene Države su dodatno povećale svoje vojno prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu i povećale prodaju oružja Tajvanu kako bi osigurale da ostrvo može da se odupre potencijalnoj kineskoj agresiji. Ministar odbrane SAD Pit Hegset rekao je Tajvanu da Sjedinjene Države garantuju „kredibilno odvraćanje“, što znači da će preduzeti sve mere da spreče Kinu da lako izvrši invaziju.
Upravo je mogući oružani sukob između Sjedinjenih Država i Kine ono što najviše zabrinjava bezbednosne analitičare. Takav rat bi imao katastrofalne posledice po ceo svet i mogao bi izazvati kolaps globalne ekonomije. Kina je poslednjih godina značajno proširila svoje vojne kapacitete – od naprednih raketnih sistema do nosača aviona i drugih sofisticiranih tehnologija. Pored toga, učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa zemljama poput Irana i Rusije, što dodatno jača njene vojne saveze usmerene protiv Zapada.
