Lokacija i tačno vreme ceremonije Radničke partije Kurdistana (PKK) dugo su bili tajni. U blizini severnog iračkog grada Sulejmanije, prvi borci PKK žele da polože oružje.
Pominje se broj od 30 do 40 boraca, ali ova brojka nije zvanična. Ukupno se procenjuje da na severu Iraka ima više od 2.000 naoružanih boraca PKK, piše Dojče vele.
Ali sa ovim oružjem, oni više ne mogu ozbiljno da ugroze tursku državu, kaže Tomas Šmidinger, koji predaje političke nauke na Univerzitetu Kurdistana u Erbilu i godinama prati kurdske težnje za autonomijom širom regiona.
„S obzirom na razvoj vojne tehnologije poslednjih godina, posebno sa dronovima – oružje PKK više nije predstavljalo pravu zaštitu.“
To je, uz politički razvoj, jedan od razloga za odustajanje od oružane borbe.
Radnička partija Kurdistana (PKK) vodi gerilski rat protiv Turske od 1984. godine – u nadi da će Kurdi u Turskoj dobiti veću autonomiju i prava.
Procene ukazuju da je više od 40.000 ljudi poginulo u borbama tokom protekle decenije. PKK je na listi terorističkih organizacija u Turskoj, kao i u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama.
U maju je PKK objavio da će odustati od oružane borbe protiv turske države i umesto toga se fokusirati na politički dijalog. Vođa PKK Abdulah Odžalan (76), koji od 1999. godine služi doživotnu kaznu za veleizdaju u zatvoru u blizini Istanbula, potvrdio je to u video poruci emitovanoj prekjuče, 9. jula:
„Ovo je dobrovoljni prelazak iz oružane borbe u fazu demokratske politike. Ovo nije poraz, već se mora smatrati istorijskim uspehom.“
Turska nastavlja borbu
Političari iz prokurdske turske stranke DEM takođe planiraju da prisustvuju ceremoniji na severu Iraka. Njihova portparolka Ajšegul Dogan je rekla:
„Svedočićemo prvom koraku u ovom istorijskom procesu u Sulejmaniji.“
Kurdi govore o istorijskom trenutku – ali nije bilo zvaničnog odgovora turske države na mirovnu ponudu PKK.
„To je bizarna situacija. PKK je odlučio da se raspusti i prekine oružanu borbu – ali rat je zapravo nastavljen, i to od strane Turske. Na dan kada je odluka doneta na 12. kongresu PKK, Turska je bombardovala borce PKK, i to zapravo traje do danas“, kaže Šmidinger.
Povlačenje u planine Kandil
Bombe o kojima ovaj naučnik govori nisu bačene na jugoistočnu Tursku, već na severni Irak, gde se PKK sve više povlačio, posebno u teško pristupačne planine Kandil.
„Borbe između PKK i turske vojske poslednjih godina odvijale su se gotovo isključivo ovde u Iraku, u planinskim područjima iračkog Kurdistana. Oružane snage PKK su se zapravo povukle iz Turske tokom poslednjeg mirovnog procesa“, dodaje Šmidinger.
Šta će PKK uraditi nakon što preda oružje?
Ako borci PKK sada polože ili unište oružje, postavlja se pitanje: šta će posle toga uraditi? Hoće li Turska proglasiti neku vrstu opšte amnestije i hoće li se oni i njihove porodice vratiti u Tursku? O tome za sada nema govora.
Alternativa bi mogla biti da se pridruže naoružanim kurdskim grupama u Siriji ili da ostanu na severu Iraka kojim vladaju Kurdi. Međutim, odnosi između PKK i kurdske autonomne vlade u Erbilu, u Iraku, takođe su opterećeni sukobima, piše Dojče vele.
