Izrael tvrdi da su neke od iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, pogotovo oružja, preživele američko bombardovanje tokom 12-dnevnog rata prošlog meseca.
Ostale su sumnje oko toga da li je Iran tiho uklonio 408,6 kg uranijuma sa svojih najosetljivijih lokacija pre napada – potencijalno sakrivajući nuklearni materijal negde drugde u zemlji.
Uranijum o kome je reč je obogaćen do 60 procenata – što je daleko iznad nivoa za civilnu upotrebu, ali nešto ispod nivoa za oružje. Taj materijal, ako se dalje rafiniše do 90 procenata, teoretski bi bio dovoljan za proizvodnju više od devet nuklearnih bombi.
Izraelski zvaničnik je za Njujork tajms rekao da su neke zalihe uranijuma preživele američko i izraelsko bombardovanje prošlog meseca – i da bi mogle biti dostupne iranskim nuklearnim inženjerima.
Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, nije izrazio zabrinutost zbog preostalih zaliha i rekao da će svaki pokušaj da se one pronađu otkriti izraelska obaveštajna služba.
Teheran je priznao da je operacija „Ponoćni čekić“ – u kojoj su američki bombarderi B-2 „Spirit“ bacili više od desetak bombi za razaranje bunkera GBU-57 „Masivna artiljerija“ – izazvala „prekomernu i ozbiljnu“ štetu.
Međutim, nije bilo odmah jasno da li su udari – koji su pogodili iranski postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou, nuklearna postrojenja u Natanzu i Isfahanu – uspeli da unište celokupne zalihe obogaćenog uranijuma.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi priznao je da Iran možda još uvek ima zalihe obogaćenog uranijuma, rekavši:
„Ne znamo gde bi taj materijal mogao biti. Dakle, neki su mogli biti uništeni kao deo napada, ali neki su mogli biti premešteni. Dakle, u nekom trenutku mora doći do pojašnjenja“, rekao je u intervjuu za CBS.
„Moramo biti u poziciji da utvrdimo, da potvrdimo šta se tamo nalazi, gde se nalazi i šta se dogodilo“, rekao je Grosi.
Satelitski snimci pokazuju kamione kako se kreću iz Fordoa u danima koji su prethodili napadu, što je dovelo do spekulacija da je Iran premestio deo svojih podzemnih zaliha uranijuma.
Međutim, predsednik Donald Tramp je odbacio takve spekulacije, rekavši: „Ništa nije izvađeno… previše opasno, i veoma teško i teško za pomeranje!“
Dodao je da satelitski snimci prikazuju kamione na lokaciji samo zato što su iranske posade pokušavale da zaštite objekat betonom.
Tramp je tvrdio da su napadi „uništili“ iranske nuklearne kapacitete i „potpuno uništili“ postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou.
U intervjuu za Foks njuz, američki predsednik je rekao da je postrojenje za obogaćivanje urana Fordou „samo hiljade tona stene“ i da je „celo mesto jednostavno uništeno“. Rekao je da su udari izvedeni u „savršeno vreme“.
„Ušli smo, uništili smo njihov nuklearni kapacitet i zaustavili smo se. Bila je to prelepa stvar i nisu mogli da nastave mnogo dalje.“
Predsednik je takođe osudio procurele preliminarne nalaze Odbrambeno-obaveštajne agencije Pentagona koji su naveli da šteta nije bila dovoljno ozbiljna da uništi njihov nuklearni program.
Ali čak i uz dogovor o primirju, Tramp je jasno stavio do znanja da će „apsolutno“ razmotriti ponovno bombardovanje Irana ako to ikada bude potrebno.
On je novinarima u Beloj kući rekao da će „bez pogovora“ napasti zemlju ako američke obaveštajne službe ukažu na to da Iran obogaćuje uranijum do zabrinjavajućih nivoa.
SAD i Izrael, kao i nezavisni stručnjaci, slažu se da su sve iranske radne centrifuge u Natanzu i Fordu – oko 18.000 – ili uništene ili oštećene do te mere da se ne mogu popraviti.
Grosi je rekao da će Iran verovatno moći da počne da proizvodi obogaćeni uranijum „za nekoliko meseci“, uprkos šteti.
„Mogu imati, znate, za nekoliko meseci, rekao bih, nekoliko kaskada centrifuga koje se okreću i proizvode obogaćeni uranijum, ili manje od toga.“
Najnoviji satelitski snimci prikazuju građevinske radove na postrojenju za obogaćivanje uranijuma Fordou u Komu, blizu Teherana.
Teška oprema za zemljane radove može se videti kako radi u blizini kratera izazvanih američkim bombama za razaranje bunkera GBU-57.
Bageri i kranovi se takođe mogu videti kako rade, dok se na putevima koji vode do tačaka udara na lokaciji vide i veći broj građevinskih kamiona.
Novi pristupni put između severnog ulaza u tunel lokacije i jednog od kratera od udara može se videti nakon što je Izrael saopštio da su njegove vazdušne snage napale Fordo kako bi „pomete“ pristup lokaciji.
Dejvid Olbrajt, američki stručnjak za oružje, rekao je u svojoj proceni da Iran možda zatrpava kratere i sprovodi procene inženjerske štete i radiološko uzorkovanje.
Dvanaestodnevni rat je počeo 13. juna kada je Izrael pokrenuo operaciju „Uspon lava“ – sofisticiranu kampanju bombardovanja usmerenu na iranske vojne nuklearne objekte.
Izraelci su takođe briljantno orkestrirali operaciju „Crveno venčanje“ – 30 najviših iranskih vojnih zapovednika ubijeno je u gotovo istovremenom blic napadu dok je Izrael nastojao da potpuno iskoreni vojnu moć zemlje.
Iran je uzvratio svakodnevnim lansiranjem balističkih raketa širom Izraela, ali nije uspeo da pogodi nijedan strateški cilj.
Manje od dve nedelje kasnije, Tramp se pridružio izraelskoj bombardovanju Irana.
Američki vojni vodeći bombarderi B-2 Spirit, izbacili su više od desetak raketa GBU-57 masivnog prodora bojnih predmeta (MOP) mase 13.000 kilograma.
Bombe za uništavanje bunkera korišćene su za napad na iranski pogon za obogaćivanje uranijuma Fordou.
Iran, koji je obećao da će napasti američke vojne baze širom Bliskog istoka, pokušao je da se osveti lansiranjem raketa na vazduhoplovnu bazu Al-Udeid – najveću američku vojnu bazu u regionu.
Ali Teheran je očigledno smislio lažni napad nakon što je upozorio svoje katarske saveznike, što je omogućilo da se svo američko vojno osoblje i avioni sklone van opasnosti.
Tramp je očekivani odgovor nazvao „slabim“ pre nego što je objavio da je postignut sporazum o prekidu vatre između Izraelaca i Iranaca
