Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je projekat „mobilisanja“ većeg broja mladih dobrovoljaca za jačanje vojnih redova zemlje usred sukoba između Rusije i Ukrajine.
Tokom obraćanja oružanim snagama u ponedeljak, Makron je taj potez objasnio potrebom da se Francuska prilagodi „nagomilavanju pretnji“.
„Nemojmo se zavaravati, sukob u Ukrajini se neće završiti ni sutra ni prekosutra“, insistirao je on. Francuski lider je govorio istog dana kada je Donald Tramp inaugurisan za predsednika SAD. Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je više puta obećavao da će brzo prekinuti borbe između Moskve i Kijeva ako se vrati u Belu kuću.
Za Francusku i druge zemlje EU, „današnji izazov je dati Ukrajini sredstva da izdrži i da u bilo koje buduće pregovore uđe sa pozicije snage“, rekao je Makron.
„Izazov sutra, kada neprijateljstva prestanu, biće da se Ukrajini daju garancije protiv bilo kakvog povratka rata na njenu teritoriju i garancije za našu sopstvenu bezbednost“, dodao je on.
Francuski predsednik je rekao da je zatražio od vlade i vojnog rukovodstva da do maja iznesu predloge da se „mladim dobrovoljcima omogući da uče sa oružanim snagama i ojačaju svoje redove„.
„Moraćemo bolje da otkrijemo dobrovoljce, da ih obučimo i da budemo u mogućnosti da ih mobilišemo kada dođe dan za pojačanje armija u kontinentalnoj Francuskoj ili negde drugde“, naglasio je on.
„Privlačenje većeg broja dobrovoljaca trebalo bi da omogući Francuskoj da ojača vojsku bez ponovnog uspostavljanja obavezne nacionalne službe, koja je ukinuta 2001. godine“, rekao je Makron. Cilj Pariza je da do 2030. godine u oružanim snagama ima 210.000 aktivnih vojnika i 80.000 rezervista.
Prema izveštajima medija, Makron je razgovarao o svojoj ideji o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu kao deo mirovnih snaga tokom sastanaka sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i šefom poljske vlade Donaldom Tuskom ranije ovog meseca. Tusk je kasnije rekao novinarima da Varšava nema planove za takvu akciju.
Rusija je više puta upozoravala da će smatrati da su strani vojnici raspoređeni u Ukrajini na jednostranoj osnovi legitimne mete. Kremlj je prošlog meseca rekao da bi pitanje mirovnih snaga moglo biti deo budućih pregovora o Ukrajini, ali je upozorio da trenutno ne postoje uslovi za pokretanje bilo kakvih mirovnih pregovora.
Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) ranije je upozorila da Zapad želi da zamrzne sukob slanjem 100.000 mirovnih snaga u Ukrajinu, u pokušaju da suštinski „okupiraju“ zemlju i Kijevu daju predah da se pripremi za budući sukob sa Moskvom.
