Danska je saopštila da je žrtva „hibridnog napada“ nakon višestrukih i još uvek misterioznih aktivnosti dronova u blizini pet njenih aerodroma i više vojnih baza za samo jednu nedelju.
Najnoviji incidenti su prijavljeni sinoć, kada su veliki dronovi viđeni iznad nekoliko vojnih baza, uključujući najveću dansku vazduhoplovnu bazu, Karup, što je nakratko dovelo do zatvaranja civilnog vazdušnog prostora.
Dronovi su takođe viđeni u blizini aerodroma Olborg na severu Danske, koji je nekoliko puta zatvaran, dok su regioni Esbjerg, Senderborg i Skridstrup ostali otvoreni uprkos sličnim incidentima.
Danska upire prstom u Rusiju
To se dogodilo samo dva dana nakon što je danska premijerka Mete Frederiksen odbila da isključi mogućnost da Rusija stoji iza incidenta nakon što su veliki dronovi primorali na četvoročasovno zatvaranje aerodroma u Kopenhagenu. Ona je incident opisala kao „ozbiljan napad na kritičnu dansku infrastrukturu“, a juče je rekla da je „Evropa u hibridnom ratu“.
Posle srede, ministar odbrane Troels Lund Poulsen upozorio je da „to svakako ne izgleda kao slučajnost, izgleda sistematski, nazvao bih ovo hibridnim napadom„.
Nije samo Danska, već…
Slični incidenti sa dronovima dogodili su se u Švedskoj, uključujući dva misteriozna drona primećena iznad arhipelaga Karlskrona na jugoistoku zemlje, i u Norveškoj, gde je aerodrom u Oslu bio primoran da se zatvori na tri sata iste noći kada se dogodio incident u danskoj prestonici.
Dok danski lideri sugerišu stvarnu mogućnost ruskog hibridnog rata, postavlja se pitanje zašto bi se Rusija, koja je (sa izuzetkom Kalinjingradske eksklave) udaljena oko 1.600 kilometara od Danske, uopšte odlučila na takvu akciju.
„Ono što se često previđa u medijskim izveštajima jeste istorija – činjenica da Rusija šalje ljutite signale prema Kopenhagenu“, objasnio je britanskom Independentu Kir Džajls, stručnjak za rusku vojsku i autor knjige „Ruski rat protiv svih i šta to znači za vas“.
To uključuje „staru litaniju nuklearnih pretnji, upravo zato što Danska pokazuje interesovanje za odbranu, jer razmatra kupovinu preciznog oružja dugog dometa koje Rusija ne želi da ima“, dodao je.
Prošle srede, Danska je objavila da će prvi put nabaviti „precizno oružje dugog dometa“, navodeći potrebu da odvrati Rusiju.
„Sa ovim oružjem, odbrambene snage će moći da ciljaju ciljeve na velikim udaljenostima i, na primer, neutrališu neprijateljske pretnje raketama“, rekao je premijer Frederiksen, objašnjavajući da to mogu biti rakete ili dronovi.
Burna reakcija Moskve: „Pretite nuklearnoj sili“
Ovo je izazvalo oštru reakciju Moskve. Ruski ambasador u Danskoj, Vladimir Barbin, opisao je opravdanje Danske za nabavku oružja dugog dometa kao „čisto ludilo“. Barbin je potom uputio prikrivenu nuklearnu pretnju Kopenhagenu.
„Niko, nigde, nikada nije javno pretio nuklearnoj sili u svetu. Ove izjave će sigurno biti uzete u obzir“, napisao je na Telegramu.
„Od sada pa nadalje, moramo pretpostaviti da Danska ne samo da razmatra mogućnost direktnog vojnog sukoba sa Rusijom, već se i priprema za takav scenario“, dodao je.
„Danska prednjači u otporu ruskoj agresiji“
Katja Bego, saradnica u Programu za međunarodnu bezbednost u tink-tenku Chatham House, rekla je da je Danska, barem među zemljama koje se ne graniče sa Rusijom, „jedan od lidera“ u otporu ruskoj agresiji u Ukrajini.
„Postoji dugogodišnji obrazac u kojem je Danska jedna od zemalja koja snažno podstiče ostatak NATO-a da poveća vojnu podršku“, dodala je Bego.
Bego je objasnila da Rusija možda cinično pokušava da poseje nepoverenje u danskoj javnosti, koja je uglavnom za značajnu pomoć Ukrajini. „Rusi zapravo šire nepoverenje ili podelu u stanovništvu. Ostale zemlje koje su ovde bile meta bile su čvrsti pristalice Ukrajine i zemalja bliskih Ukrajini“, rekla je.
„Ovo su najlojalniji pristalice Ukrajine, rekla bih da je to deo dugoročnog obrasca. Videli smo mnogo takvih aktivnosti u Baltičkom moru. Mislim da izbor ovih zemalja svakako nije slučajan“, rekla je Bego.
Korist od ovoga, objašnjava ona, jeste širenje straha, ali i mogućnost da će stanovništvo postati „manje spremno da podrži Ukrajinu u budućnosti“. Ona takođe ukazuje na značajne finansijske troškove korišćenja „izuzetno skupih raketa“ za obaranje „jeftinih dronova“, kao što kaže da se dogodilo u slučaju ruskog upada u Poljsku sa oko 20 dronova ranije ovog meseca.
Da li Moskva testira teren za širi rat?
Jedna od široko rasprostranjenih teorija je da Moskva želi da ispita odbranu NATO-a kako bi utvrdila kako bi članice Severnoatlantske alijanse zaista reagovale na značajnu rusku invaziju.
„Niko ne sumnja da ruska ambicija ide daleko dalje od Ukrajine i da bi, da bi ostvarila tu ambiciju, Rusija morala da zna da li da joj se suprotstavi“, rekao je Džajls za Independent.
Iako nije potvrđeno da li je Rusija bila umešana u nedavne incidente sa dronovima, rekao je da Moskva nastavlja mnogo da uči iz takvih incidenata, čak i ako su „samo lokalni idioti.“
„Jedna od glavnih prednosti je bolje razumevanje kapaciteta NATO-a i pojedinačnih zemalja da se suprotstave ruskim operacijama i spremnost da se zaista značajno odgovori“, rekao je.
„Ovako se normalizuje stanje sukoba“
Kapacitet država da se nose sa pretnjom pokazao se „veoma ograničenim“, dodao je. Nazvao je incidente sa dronovima dobrim načinom za „normalizaciju stanja sukoba„, omogućavajući Rusiji da dođe do situacije u kojoj „ruske akcije poput ove postaju pozadinska buka umesto nečega što bi trebalo da bude neprihvatljivo“.
Bego se slaže, tvrdeći da bi Rusija mogla da „testira teren ili pokušava da vidi kako će članice NATO-a reagovati“.
„U ovom slučaju, ovo su upadi dronova relativno niskog intenziteta, ali odgovor ne bi nužno izgledao drugačije ako bi došlo do veće eskalacije“, zaključila je.
