Vrhovni verski lider Irana ajatolah Ali Hamnei odabrao je trojicu visokih verskih zvaničnika kao moguće kandidate za novog verskog vođu ukoliko on bude likvidiran tokom sukoba sa Izraelom, preneli su danas američki mediji.
Kako je navdeo, to je možda i najupečatljiviji odraz nesigurnog trenutka s kojim se suočavaju ajatolah i njegova tridesetogodišnja vladavina.
Oprezan zbog mogućeg atentata, vrhovni verski vođa Irana uglavnom komunicira sa svojim vojnim komandantima preko poverljivog pomoćnika, ali sa nepoznate lokacije, prenosi dnevni list „Njujork tajms“. Kako navodi njujorški dnevnik pozivajući se na trojicu neimenovanih iranskih zvaničnika koja su upoznata sa ajatolahovim planom za vanrednu ratnu situaciju, obustavljen je svaki kanal elektronskog komuniciranja kako bi se otežalo otkrivanje Ali Hamneijevog položaja.
Smesten u bunkeru na nepoznatoj lokaciji, vrhovni verski vođa Irana je, takođe, odabrao vojne zvaničnike koji bi u slučaju potrebe postali zamena u komandnom lancu iranskih oružanih snaga. Ali Hamenei (86) je svestan da bi Izrael ili Sjedinjene Američke Države mogli pokušati da ga ubiju, ali, kako navodi „Njujork tajms“, ajatolah smatra bi to bilo mučeništvo.
Zbog toga je, kažu dobro obavešteni iranski zvaničnici, ajatolah „doneo neobičnu odluku da naloži Savetu stručnjaka, klerikalnom telu odgovornom za imenovanje vrhovnog vođe, da brzo izabere njegovog naslednika između tri imena koja je on predložio“.
Međutim, kako ocenjuje, Iran je, po svemu sudeći, prevazišao inicijalni šok i dovoljno se reorganizovao da svakodnevno izvodi kontranapade na Izrael, pogađajući bolnice, rafinerije nafte, verske objekte i stambene blokove. Najviši iranski zvaničnici, u međuvremenu, pripremaju planove za brojne moguće scenarije u slučaju dodatne eskalacije sukoba, u iščekivanju da predsednik SAD Donald Tramp donose odluku o tome da li će se Amerika uključiti u rat protiv Irana.
Neimenovani iranski zvaničnici i diplomate tvrde da lanac komandovanja na čijem je čelu Ali Hamnei i dalje funkcioniše uprkos teškim udarcima koje nanosi Izrael, a očiglednih naznaka o nesuglasicama ili razdoru u iranskim političkim redovima – nema. Mohamed Ali Abtahi, reformistički političar i bivši potpredsednik, izjavio je u telefonskom intervjuu iz Teherana da je Izrael pogrešno procenio reakciju Iranaca na rat.
Prema njegovim rečima, razne političke frakcije, koje su obično u oštrom neslaganju jedna s drugom, stale su iza vrhovnog vođe i usmerile zemlju na odbranu od spoljašnje pretnje. „Rat je ublažio podele koju smo imali kako među sobom, tako i sa širokom javnošću“, rekao je Abtahi. Izraelski napadi su izazvali preporod nacionalizma među mnogim Irancima, kako unutar zemlje, tako i izvan nje, uključujući mnoge koji su bili kritični prema vladi, navodi se u analizi.
Taj osećaj zajedničkog cilja ispoljio se kroz bujicu objava na društvenim mrežama i izjava istaknutih aktivista za ljudska prava i političara, lekara, nacionalnih sportista, umetnika i poznatih ličnosti.
„Kao porodica, možda se ne slažemo uvek, ali iranska zemlja je naša crvena linija“, objavio je na društvenim mrežama Said Ezatolahi, igrač iranske fudbalske reprezentacije . Vali Nasr, stručnjak za Iran i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, ukazuje da je najveći prioritet – očuvanje države.
„Sve je proračunato i pragmatično. Strah od izraelske infiltracije u najviše redove iranskog bezbednosnog i obaveštajnog aparata uzdrmao je iransku strukturu moći“, objašnjava on.
Visoki iranski zvaničnik Mahdi Mohamadi potvrdio je da je Iran doživeo ogroman bezbednosni i obaveštajni promašaj.
„To se ne može poreći. Naši viši komandanti su svi ubijeni u roku od jednog sata“, podsetio je Mohamadi i objasnio da je rukovodstvo zemlje sada zaokupljeno trima centralnim pretnjama: pokušajem atentata na ajatolaha Hameneija, ulaskom Sjedinjenih Američkih Država u rat i daljim iscrpljujućim napadima na ključnu iransku infrastrukturu, poput nuklearnih postrojenja, elektrana, rafinerija nafte i gasa i brana.
Iran se, inače, u ovom trenutku nalazi u komunikacionom mraku i gotovo da nema veze sa spoljnim svetom jer je internet skoro potpuno isključen, a dolazni međunarodni pozivi su blokirani.
„Bezbednosni aparat je zaključio da se, u ovom kritičnom trenutku, internet zloupotrebljava kako bi se naudilo Iranu i egzistenciji civila. Štitimo bezbednost naše zemlje isključivanjem interneta“, rekao je Ali Ahmadinia, direktor za komunikacije iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.
