Volodimir Zelenski nije najvažniji političar Ukrajine jer rat u Ukrajini, ali i režim u Kijevu, vitalno zavise od posrnulog, tvrdoglavog, osamdesetogodišnjaka, predsednika SAD Džozefa Bajdena.
Takav stav ima Tarik Siril Amar, istoričar iz Nemačke koji radi na Univerzitetu Koč u Istanbulu.
„Bez Bajdenove podrške, podrška Zapada u celini bi se ili u potpunosti srušila ili bi se odlučno smanjila; rat bi bio gotov, a i Zelenski“, naveo je on, a prenosi Raša tudej.
Amar navodi da je Bajdenov intervju magazinu Tajm bio težak udarac za Zelenskog, koji je u tom intervjuu otkrio da NATO nema planove da u članstvo primi Ukrajinu. Ne samo dok traje sukob u toj zemlji, već ni kasnije.
Umesto toga, on je sugerisao da će Ukrajina biti snabdevena oružjem kako bi „mogla da se brani“, istakao je Amar.
Da bi uvreda bila veća, navodi se dalje u tekstu, američki predsednik je pomenuo i rekord Ukrajine u korupciji, o čemu bi trebalo da zna ponešto iz porodičnog iskustva, budući da je Bajden zajedno sa sinom Hanterom i te kako upleten u „poslove“ Ukrajine.
Te Bajdenove izjave su u suprotnosti s nedavnim obećanjem državnog sekretara Entonija Blinkena da će predstojeći sastanak NATO-a u Vašingtonu biti iskorišćen za izgradnju „snažnog i dobro osvetljenog mosta“ ka članstvu Ukrajine. „Most u nigde, ispostavilo se, barem prema Blinkenovom šefu“, naveo je Amar.
Ipak, autor se pita da li je Bajden pouzdan i odmah daje odgovor: „Naravno da ne. Kao prvo, on očigledno nije u stanju da se seti većine svojih izjava. Zaista, intervju s Tajmom u celini isuviše jasno pokazuje njegovu nesređenu zbunjenost… I time što je otvoreno dozvolio Ukrajini da koristi američko oružje za napad u Rusiji, on je upravo ponovo pokazao da su njegove sopstvene deklarisane crvene linije uvek za reviziju“, ističe Amar.
Prema njegovom mišljenju, Bajdenov javni prezir prema težnjama Zelenskog da uđe u NATO izgleda iskreno.
„Iz perspektive Kijeva, to mora da izgleda okrutno. Jer čak i ako Bajden i mnogi drugi na Zapadu to poriču, najvažniji uzrok ovog razornog rata bio je taj što NATO, sa SAD na čelu, neće zatvoriti ta zloglasna ‘otvorena vrata’ za eventualno članstvo Ukrajine . Nasuprot tome, gotovo je izvesno da, da je američki predsednik jasno i pouzdano isključio takvo članstvo, do krvoprolića i razaranja velikih razmera koje smo videli od februara 2022. ne bi došlo, čak i da bi tenzije mogle da opstanu“, navodi ovaj istoričar.
Ovo nije iznenađenje, naravno, piše dalje Amar, makar za one koje zapadnjačka retorika nije zbunila, jer je oduvek bilo jasno da je Ukrajina „pumpana“ lažnim obećanjima. Njeni vladari su namamljeni, a njeni ljudi žrtvovani u proksi rat da bi sledili kratkovidu i neuspešnu američku strategiju geopolitičkog degradiranja Rusije.
„Ovo je trebalo da bude očigledno i najmanje akutno do trenutka ponižavajućeg odbijanja koje je Zelenski dobio na samitu NATO-a u Vilnjusu u julu 2023. Nema NATO-a za tebe, Ukrajino, čak ni plana kako da stigneš tamo, ali možeš da nastaviš da umireš za nas, hvala vam puno – to je bila prava poruka u Vilnjusu. A Zelenski je to uzeo kao šampion, otišao kući i zadržao svoju zemlju u borbi za Zapad, koji ju je dodelio večnom predvorju“, nastavlja se dalje.
Takođe, stvar je još gora jer se ne vide znakovi da SAD traže prave, realne pregovore o okončanju rata. A ako bi pak i neke inicijative bilo, ona bi došla iz Vašingtona, a ne iz Kijeva, a Kijev bi onda to morao da prihvati, smatra Amar.
„Ali umesto da konačno započne okončanje onoga što nije samo ukrajinska katastrofa već i veliki zapadni neuspeh, Vašington ostaje mrtav spreman da produži krvavi fijasko. Bajden je iskoristio svoj govor na godišnjici Dana D u Normandiji, ne samo da povuče očekivano lažne istorijske analogije, već i da potvrdi da SAD ‘neće izaći’ iz rata. Ako Ukrajina neće biti u NATO-u, a ni SAD neće otići, onda postoji samo jedan mogući zaključak: Ukrajina će ostati napolju i nastaviti da se bori i krvari“, zaključuje autor.
