Evropska unija usvojila je zakon o izdvajanju vanredne dobiti ostvarene od zamrznute imovine ruske centralne banke, što je prvi konkretan korak ka cilju EU da iskoristi novac Moskve za finansiranje obnove Ukrajine.
Evropska unija i Grupa 7 zamrnule su oko 300 milijardi evra sredstava Banke Rusije nakon početka rata u Ukrajini. EU i G7 raspravljaju duže od godinu dana o tome da li i kako se ova sredstva mogu koristiti. Sjedinjene Američke Države su predložile potpunu konfiskaciju ruske imovine, ali zvaničnici EU smatraju to pravno rizičnim, prenosi Rojters.
Dve trećine ruskog novca nalazi se u EU, a većinu sredstava drži belgijska klirinška kuća Juroklir (Euroclear). Do sada su samo porezi na imovinu u Belgiji bili usmereni ka namenskom fondu za Ukrajinu kojim upravlja belgijska vlada.
Novi zakon predviđa da je centralnim depozitarima hartija od vrednosti, kao što je Juroklir (Euroclear), zabranjeno korišćenje neto dobiti i da moraju da drže odvojeno prihode od ruske imovine. U saopštenju Saveta EU navedeno je da je odluka doneta u skladu sa stavom G7 i da zakon postavlja jasna pravila za subjekte koji raspolažu ruskom imovinom.
EU procenjuje da bi oko 15 milijardi evra takvog profita moglo da se izdvoji za Ukrajinu u naredne četiri godine. Odvojeno, EU je pristala da dodeli 50 milijardi evra pomoći Kijevu. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba pozdravio je odluku EU.
