Birališta su sada zatvorena širom Rusije, ali ishod nikada nije bio sporan: ruski predsednik Vladimir Putin obezbedio je peti mandat na ruskim predsedničkim izborima. Za Kremlj, ubedljiva pobeda u prvom krugu daće aktuelnom predsedniku novi pečat legitimiteta i poslati jasnu poruku: Putinov rat protiv Ukrajine ima punu podršku njegovog naroda.
U obraćanju ruskom narodu uoči izbora, Putin je pozvao birače da glasaju kao pokazivanje nacionalnog jedinstva.
„Uveren sam da razumete kroz kakav težak period sada prolazi naša zemlja, sa kakvim se teškim izazovima suočavamo u gotovo svim sferama. A da bismo nastavili da im dostojanstveno odgovaramo i uspešno prevazilazimo poteškoće, i dalje treba da budemo jedinstveni i samopouzdani“, poručio je Putin.
Narod Rusije je, dodao je Putin, „jedna velika porodica!“
To je poruka koju je Putin ponovio nakon zatvaranja birališta. U pojavljivanju sa gomilom mladih aktivista kampanje koji su nosili majice sa logom „Putin Rusija pobeda“, ruski predsednik je rekao da su Rusi „svi jedan tim, svi ruski građani koji su došli na birališta da glasaju“. Ali Putin je takođe aludirao na „mnogo zadataka koji su pred nama“ nakon njegovog reizbora.
Uoči glasanja, Putin je bio ćutljiv o tome šta bi tačno mogli biti ti zadaci ako bi obezbedio peti predsednički mandat. U intervjuu sa vladinim propagandistom Dmitrijem Kiseljovim, Putin je izbegao spekulacije o tome da li se, na primer, može očekivati potres vlade nakon izbora.
Upitan da li bi vlada premijera Mihaila Mišustina mogla preživeti postizbore, Putin je samo rekao: „O tome treba da razgovaramo posle izbora, nakon što se prebroje glasovi. Čini mi se da je to sada jednostavno netačno. Ali u celini, vlada radi … sasvim zadovoljavajuće“.
Ali sada se pred Rusijom postavlja veće pitanje: šta zaista sledi? Hoće li doći do prestrojavanja ležaljki na državnom brodu Kremlja? Koji su stvarni zadaci pred reizabranim Putinom?
Među posmatračima Rusije, neke spekulacije su se usredsredile na nekoliko velikih pitanja. Za početak, ako su predsednički izbori zaista referendum o ruskom ratu, da li izbori daju Putinu odrešene ruke da nastavi u Ukrajini kako on smatra da treba?
Po tom pitanju, čini se da Putin ima prostora za manevar. Ruski predsednik projektuje poverenje u razvoj događaja na bojnom polju, posebno nakon pada istočnoukrajinskih gradova Bahmut i Avdijivka. A sa zapadnjačkim kolebanjima oko kontinuirane pomoći Ukrajini – posebno u američkom Kongresu, gde je ključni paket pomoći Kijevu i dalje zadržan – izborni rezultat mu daje više retoričke municije.
U svom predizbornom intervjuu sa Kiseljovim, Putin je izneo upravo tu tačku razgovora.“Pregovarati sada samo zato što im ponestaje municije je nekako smešno sa naše strane“, rekao je on, projektujući uverenje da je Ukrajina na začelju.
Ali sve veći napredak Rusije u istočnoj Ukrajini imao je užasnu ljudsku cenu. I dalje se spekuliše da će Putin i njegovi generali možda morati da pokrenu novi krug postizborne mobilizacije kako bi ubacili trupe u „mašinu za mlevenje mesa“, piše CNN.
Posle početnih ruskih neuspeha u pokušaju da opkoli Ukrajinu sa tri strane i zauzme Kijev, Putin je najavio delimičnu mobilizaciju u septembru 2022. Ali Rusija je i dalje zaključana u ratu na iscrpljivanje duž fronta od 1.000 kilometara. Neki posmatrači veruju da bi Putin morao da sačeka posle izbora da bi preduzeo potencijalno nepopularan korak još jednog velikog poziva.
I bez obzira na to kako se Putin bavi problemom radne snage u svojoj zemlji, na dnevnom redu je još jedna verovatna tačka. Razbijanje ruske domaće opozicije – ono što je od nje ostalo – može se nastaviti nesmetano.
U obraćanju nakon zatvaranja biračkih mesta širom Rusije, Putin je napravio neobičan potez: pomenuo je ime pokojnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Putin je odavno stekao običaj da ne pominje Navaljnog, koji je umro prošlog meseca u ruskom zatvoru severno od Arktičkog kruga. Ali kao odgovor na pitanje o smrti Navaljnog i isključenju opozicionih glasova tokom predizborne kampanje, Putin je prekršio protokol i nazvao Navaljnijevu smrt „tužnim događajem“, ali je odbacio pitanje o poštenju izbora promenivši temu.
„Što se tiče gospodina Navaljnog, da, on je preminuo – to je uvek tužan događaj. A bilo je i drugih slučajeva kada su ljudi u zatvorima preminuli. Zar se ovo nije dogodilo u SAD? Jeste, i to ne jednom“, rekao je Putin.
To bi moglo da sugeriše da Putin misli da je na sigurnom terenu.
Predviđanje Putinovog postizbornog pravca delovanja je težak posao. Ruski lider je kratkoročno zaštitio svoju ekonomiju od sankcija; njegove fabrike municije nadmašuju SAD i njene evropske saveznike i politički pejzaž je očišćen od svake konkurencije.
Ali rat je uvek nepredvidiv. I bez obzira na Putinove napore da okrene stvari u svoju korist, dugoročni problemi Rusije – demografski pad, cena rata i sankcija, i inherentna krhkost vladavine jednog čoveka – verovatno neće nestati pre nego što se Putin kandiduje za šesti mandat.
