NATO razvija višestruke „kopnene koridore“ kako bi prebacio američke trupe i oklop na prve linije fronta u slučaju velikog evropskog kopnenog rata sa Rusijom.
Američki vojnici bi sleteli u jednu od pet luka i bili usmereni duž unapred planiranih logističkih ruta kako bi se suprotstavili mogućem napadu Moskve, rekli su zvaničnici za Telegraf.
To dolazi usred upozorenja najviših lidera Alijanse da zapadne vlade moraju da se pripreme za sukob sa Rusijom u naredne dve decenije.
Logistički putevi su postali ključni prioritet otkako su se lideri NATO-a dogovorili da pripreme 300.000 vojnika koji će biti u stanju visoke spremnosti za odbranu alijanse na samitu u Viljnusu, u Litvaniji, prošle godine. Postojeći planovi predviđaju da američke trupe sleću u holandske luke pre nego što se ukrcaju na vozove koji ih prevoze kroz Nemačku i dalje do Poljske.
U slučaju ruske invazije na NATO, američke trupe bi bile otpremljene u luku Roterdam pre nego što bi bile transportovane na istok. Ali iza kulisa se takođe sklapaju aranžmani za proširenje ruta ka drugim lukama kako bi se osiguralo da moskovske snage ne mogu prekinuti kopnenu liniju komunikacija.
General-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef logističke komande NATO-a Jsec, rekao je za Telegraf:
„Ukrajina mnogo pati od ovih ruskih raketnih napada dugog dometa na logističke sisteme“, rekao je on.
Jedan koridor ide i preko Hrvatske
Ako snage NATO-a koje ulaze iz Holandije budu pogođene ruskim bombardovanjem ili budu uništene luke u severnoj Evropi, alijansa bi trebalo da prebaci fokus na luke u Italiji, Grčkoj i Turskoj.
Iz italijanskih luka, američke trupe bi mogle da budu prebačene kopnom preko Slovenije, Hrvatske do Mađarske, koja deli granicu sa Ukrajinom.
Slični planovi postoje za transport snaga iz turskih i grčkih luka preko Bugarske i Rumunije do istočnog krila alijanse. Izrađuju se i planovi za transport trupa preko luka na Balkanu, kao i kroz Norvešku, Švedsku i Finsku. Na ovim koridorima, nacionalne vojske neće biti ograničene lokalnim propisima i biće slobodne da prevoze pošiljke bez uobičajenih ograničenja.
Ranije se francuska vlada žalila da su njeni tenkovi bili zarobljeni na stranim granicama birokratskim procesima dok pokušavaju da se rasporede u Rumuniji kao deo nove šeme odbrane od ruske invazije za koju se strahuje.
U poslednjih pet godina, Jsec je vršio preglede u ime NATO-a kako bi otkrio različite rute koje bi se mogle koristiti za isporuku trupa u borbi protiv ruske invazije. Luke u severnoj Evropi, poput Holandije, Nemačke i Baltisa, smatraju se posebno podložnim ruskim raketnim napadima.
General-potpukovnik Solfrank je rekao: „Sve je stvoreno na način da postoji neophodna otpornost – robusnost, rezerve i višak. Ali nakon upozorenja da NATO ima samo 5 odsto neophodne protivvazdušne odbrane da pokrije svoj istočni bok, komandant Jsec-a je zabrinut zbog sposobnosti zemlja-vazduh za odbranu svojih ključnih logističkih čvorišta.“
„Posmatrajući i procenjujući ruski rat u Ukrajini, primetili smo da je Rusija napala ukrajinske logističke baze“, rekao je on.
„To mora da dovede do zaključka da je jasno da ogromne logističke baze, kakve poznajemo iz Avganistana i Iraka, više nisu moguće jer će biti napadnute i uništene veoma rano u konfliktnoj situaciji. Što se tiče protivodbrane… Uvek je oskudno. Ne mogu da zamislim situaciju da imate dovoljno PVO. To je dobar primer gde važi vojni princip: Ako želiš da budeš jak svuda, nigde nisi jak“, rekao je Solfrank.
