Dugoročno naoružavanje Evrope, u kojem Velika Britanija može da igra veoma važnu ulogu, neophodno je kako bi se porazile ruske imperijalne ambicije, izjavio je ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski.
On je pozvao i na na većinsko glasanje za sankcije EU i formiranje mehanizovanog bataljona EU od 5.000 vojnika, dodajući da je Poljska spremna da podrži sistem koji bi se koristio u celoj EU, a kojim bi se motivisali Ukrajinci koji su pobegli kako ne bi učestvovali u ratu, da se vrate u svoju domovinu.
Sikorski je u intervjuu za Gardijan istakao da Poljska podržava pravo Ukrajine da napadne vojne ciljeve unutar Rusije, argumentujući da Zapad mora prestati konstantno da se ograničava u podršci Ukrajini. Sa druge strane, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven protivi se ukrajinskom gađanju ruske teritorije američkim oružjem.
Sikorski se u Londonu sastao sa ministrom spoljih poslova Dejvidom Kameronom, sa kojim je zajedno studirao na Oksfordu. Poljski ministar spoljnih poslova smatra se ključnom figurom u vraćanju Poljske u glavne tokove evropske spoljne politike od izbora prošlog oktobra koji su doveli do formiranja nove koalicione vlade i okončanja osmogodišnje vladavine desničarske nacionalističke stranke Pravo i pravda. Nedavno je prisustvovao sastanku u Berlinu sa ministrima spoljnih poslova Francuske i Nemačke u formatu takozvanog Vajmarskog trougla, grupe koja se sada smatra novom političkom silom u EU.
Vajmarska grupa podržala je plan za popunjavanja velikih rupa u sposobnostima odbrane EU, koje su se otvorile posle Hladng rata, navodi Gardijan.
„Potrebna je vojna preorjentacija“
Poljska trenutno troši četiri odsto svog BDP-a na odbranu, a Sikorski je naglasio da druge zemlje moraju da sustignu taj nivo. Kako je dodao, potrebna je vojna preorjentacija, jer su tokom „mirnodopskog perioda i ekspedicionog ratovanja“ prioritet bili visokotehnološko i oružje visoke vrednosti. Sad, pojašnjava poljski ministar, jasno je da su neophodni milioni granata i velike količine niskotehnološke opreme.
„Evropski proizvođači iz sektora odbrane još uvek ne veruju da je proces naoružavanja trajan, a Vladimir Putin troši 40 odsto BDP-a na odbranu i time rizikuje bankrot svoje zemlje. Nasuprot tome, Evropa se nije samo razoružala, već se i deindustrijalizovala u oblasti odbrane“, kaže Sikorski i dodaje da je potrebno ulaganje u održavanje proizvodnih kapaciteta, što nije bilo prioritet nakon Hladnog rata, što je bila greška.
Sikorski smatra da bi EU trebalo da odustane od principa jednoglasnosti kada su u pitanju sankcije Rusiji, budući da jedna zemlja može da ih blokira, a i u prošlosti se događalo da su zbog toga odlagane. Predlaže i da kršenje sankcija bude uvedeno kao krivično delo koje će goniti evropska tužilačka služba.
Poljski ministar tvrdi da Putin pokušava da zadobije podršku desnice u Evropi i SAD manipulišući tradicionalizmom.
„On je apsurdni vođa međunarodnog konzervatizma. Govorimo o pukovniku KGB-a, za ime sveta. Mislim da su Rusi pre otprilike 15 godina sproveli istraživanja javnog mnjenja, ili su jednostavno primetili da na nekim pitanjima poput odnosa prema homoseksualnosti, rodu, i drugim identitetima, možete izazvati podele u našim društvima“, veruje Sikorski.
Kada su u pitanju ukrajinske izbeglice koje su pobegle od mobilizacije, Sikorski veruje da bi cela EU trebalo da im ograniči beneficije i da „Ukrajina mora da kaže šta želi da uradimo sa njenim građanima“.
„Ono u šta sigurno ne verujem je da postoji ljudsko pravo da budete plaćeni socijalnim osiguranjem zato što ste izbegavali regrutaciju. Ljudi koji se bore na frontu takođe imaju ljudska prava“, navodi Sikorski.
„Amerikanci su rekli Rusima, ako upotrebite nuklearno oružje…“
Poziva Evropu i da bolje „igra igru eskalacije“ tako što će“Putina držati da nagađa o njenim namerama“.
„Govoriti uvek šta je naša crvena linija samo poziva Moskvu da prilagodi svoje neprijateljske akcije našim samonametnutim ograničenjima koja se stalno menjaju“, kaže Sikorski.
On je skeptičan prema ruskim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje, iznoseći sledeći argument:
„Amerikanci su Rusima rekli da ako upotrebe nuklearnu bombu, čak i ako ona nikog ne ubije, mi ćemo pogoditi sve vaše pozicije u Ukrajini konvencionalnim oružjem , uništićemo ih sve“, navodi Sikorski
On tvrdi da su, kada je u pitanju nuklearno oružje, i Kina i Indija saopštile Moskvi da se se tome protive.
Orban: Evropa se priprema za rat
Izjave poljskog ministra dolaze posle nedavnog upozorenja mađarskog premijera Viktora Orbana koji je ocenio da su „u Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat“ i dodao da je „neophodno ojačati odbrambene kapacitete Mađarske“.
Orban je za radio Košut rekao da „postoje neke alarmantne sličnosti između sadašnjeg vremena i vremena kada su se vršile pripreme za prvi i drugi svetski rat“.
„Ono što se danas dešava u Briselu i Vašingtonu, ili trenutno više u Briselu nego u Vašingtonu, stvara atmosferu za eventualni vojni sukob, koju bismo mogli opisati kao pripremu za ulazak Evrope u rat“, rekao je mađarski premijer.
U tom intervjuu, mađarski premijer rekao je kako tvrdnje da se Rusija sprema da napadne neku od NATO zemalja nema utemeljenje u realnosti, jer „ruska vojska nije uspela da pobedi ni Ukrajinu“.
„Snaga NATO se ne može porediti sa snagom Ukrajine“, rekao je on, podvlačeći da Mađarska ne želi u bilo kakvim operacijama NATO u Ukrajini.
Faktor Tramp
Međutim, pitanje je da li su u pitanju priprema za rat, kako tvrdi Orban, ili za jačanje zajedničke odbrambene strategije, što je drugo moguće tumačenje i ima brojne posledice, od geopolitičkih do ekonomskih. Naročito u svetlu rata u Ukrajini, potencijalnog ruskog napada na neku drugu evropsku zemlju, kako upozoravaju brojni evropski zvaničnici, ali i bliskih američkih predsedničkih izbora, na kojima bi mogao da pobedi Donald Tramp, koji je u prethodnom mandatu bio vrlo kritičan prema NATO partnerima koji ne izdvajaju dovoljno novca za taj vojni savez, a sada u kampanji nagoveštava nešto slično, preteći da bi takve „prepustio Rusima da im rade šta god žele“
Kolumnista britanskog „Telegrafa“ Ričard Kemp tvrdi da je Tramp svojim tvrdnjama, ma koliko to zvučalo paradoksalno, zapravo spasio NATO, jer su mnoge zemlje posle njegove najnovije pretnje da će ih „prepustiti Rusima“, zapravo počele da podižu svoje vojne budžete, a ne da se oslanjaju na odbranu SAD, iako dve godine rata u Ukrajini to nisu činile.
logo
Prijava
Pretplati se
logoX
Pretraga…
Search
Politika
Društvo
Ekonomija
Svet
Kultura
Biznis klub
Close
ESG
NIN-ova nagrada
Pretplati se
Prijava
L
Ć
ENG
SVET
Poziv poljskog ministra na naoružavanje Evrope: Priprema za rat ili korak ka vojsci EU
NIN
|
25. maj 2024
|
18:01
Poziv poljskog ministra na naoružavanje Evrope: Priprema za rat ili korak ka vojsci EU
EPA / EFE/VALDA KALNINA
Dugoročno naoružavanje Evrope, u kojem Velika Britanija može da igra veoma važnu ulogu, neophodno je kako bi se porazile ruske imperijalne ambicije, izjavio je ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski.
Poljski ministar: Zapadni vojnici su već u Ukrajini
SVET
Poljski ministar: Zapadni vojnici su već u Ukrajini
Rojters: Putin spreman da zamrzne rat u Ukrajini
SVET
Rojters: Putin spreman da zamrzne rat u Ukrajini
Orban: Pripremaju se radne grupe u Briselu o mogućem učestvovanju NATO u ratu u Ukrajini
SVET
Orban: Pripremaju se radne grupe u Briselu o mogućem učestvovanju NATO u ratu u Ukrajini
Ima li puta do mira: Rasplamsavanje tenzija oko Ukrajine, slanje trupa i zveckanje nuklearkama
SVET
Ima li puta do mira: Rasplamsavanje tenzija oko Ukrajine, slanje trupa i zveckanje nuklearkama
On je pozvao i na na većinsko glasanje za sankcije EU i formiranje mehanizovanog bataljona EU od 5.000 vojnika, dodajući da je Poljska spremna da podrži sistem koji bi se koristio u celoj EU, a kojim bi se motivisali Ukrajinci koji su pobegli kako ne bi učestvovali u ratu, da se vrate u svoju domovinu.
Sikorski je u intervjuu za Gardijan istakao da Poljska podržava pravo Ukrajine da napadne vojne ciljeve unutar Rusije, argumentujući da Zapad mora prestati konstantno da se ograničava u podršci Ukrajini. Sa druge strane, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven protivi se ukrajinskom gađanju ruske teritorije američkim oružjem.
Sikorski se u Londonu sastao sa ministrom spoljih poslova Dejvidom Kameronom, sa kojim je zajedno studirao na Oksfordu. Poljski ministar spoljnih poslova smatra se ključnom figurom u vraćanju Poljske u glavne tokove evropske spoljne politike od izbora prošlog oktobra koji su doveli do formiranja nove koalicione vlade i okončanja osmogodišnje vladavine desničarske nacionalističke stranke Pravo i pravda. Nedavno je prisustvovao sastanku u Berlinu sa ministrima spoljnih poslova Francuske i Nemačke u formatu takozvanog Vajmarskog trougla, grupe koja se sada smatra novom političkom silom u EU.
Vajmarska grupa podržala je plan za popunjavanja velikih rupa u sposobnostima odbrane EU, koje su se otvorile posle Hladng rata, navodi Gardijan.
„Potrebna je vojna preorjentacija“
Poljska trenutno troši četiri odsto svog BDP-a na odbranu, a Sikorski je naglasio da druge zemlje moraju da sustignu taj nivo. Kako je dodao, potrebna je vojna preorjentacija, jer su tokom „mirnodopskog perioda i ekspedicionog ratovanja“ prioritet bili visokotehnološko i oružje visoke vrednosti. Sad, pojašnjava poljski ministar, jasno je da su neophodni milioni granata i velike količine niskotehnološke opreme.
„Evropski proizvođači iz sektora odbrane još uvek ne veruju da je proces naoružavanja trajan, a Vladimir Putin troši 40 odsto BDP-a na odbranu i time rizikuje bankrot svoje zemlje. Nasuprot tome, Evropa se nije samo razoružala, već se i deindustrijalizovala u oblasti odbrane“, kaže Sikorski i dodaje da je potrebno ulaganje u održavanje proizvodnih kapaciteta, što nije bilo prioritet nakon Hladnog rata, što je bila greška.
TANJUG / AP / Kay Nietfeld/dpa
TANJUG / AP / Kay Nietfeld/dpaRadoslav Sikorski
Sikorski smatra da bi EU trebalo da odustane od principa jednoglasnosti kada su u pitanju sankcije Rusiji, budući da jedna zemlja može da ih blokira, a i u prošlosti se događalo da su zbog toga odlagane. Predlaže i da kršenje sankcija bude uvedeno kao krivično delo koje će goniti evropska tužilačka služba.
Poljski ministar tvrdi da Putin pokušava da zadobije podršku desnice u Evropi i SAD manipulišući tradicionalizmom.
„On je apsurdni vođa međunarodnog konzervatizma. Govorimo o pukovniku KGB-a, za ime sveta. Mislim da su Rusi pre otprilike 15 godina sproveli istraživanja javnog mnjenja, ili su jednostavno primetili da na nekim pitanjima poput odnosa prema homoseksualnosti, rodu, i drugim identitetima, možete izazvati podele u našim društvima“, veruje Sikorski.
Kada su u pitanju ukrajinske izbeglice koje su pobegle od mobilizacije, Sikorski veruje da bi cela EU trebalo da im ograniči beneficije i da „Ukrajina mora da kaže šta želi da uradimo sa njenim građanima“.
„Ono u šta sigurno ne verujem je da postoji ljudsko pravo da budete plaćeni socijalnim osiguranjem zato što ste izbegavali regrutaciju. Ljudi koji se bore na frontu takođe imaju ljudska prava“, navodi Sikorski.
„Amerikanci su rekli Rusima, ako upotrebite nuklearno oružje…“
Poziva Evropu i da bolje „igra igru eskalacije“ tako što će“Putina držati da nagađa o njenim namerama“.
„Govoriti uvek šta je naša crvena linija samo poziva Moskvu da prilagodi svoje neprijateljske akcije našim samonametnutim ograničenjima koja se stalno menjaju“, kaže Sikorski.
On je skeptičan prema ruskim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje, iznoseći sledeći argument:
„Amerikanci su Rusima rekli da ako upotrebe nuklearnu bombu, čak i ako ona nikog ne ubije, mi ćemo pogoditi sve vaše pozicije u Ukrajini konvencionalnim oružjem , uništićemo ih sve“, navodi Sikorski.
On tvrdi da su, kada je u pitanju nuklearno oružje, i Kina i Indija saopštile Moskvi da se se tome protive.
Orban: Evropa se priprema za rat
PROFIMEDIA / Meng Dingbo / Xinhua News / Profimedia
PROFIMEDIA / Meng Dingbo / Xinhua News / ProfimediaViktor Orban
Izjave poljskog ministra dolaze posle nedavnog upozorenja mađarskog premijera Viktora Orbana koji je ocenio da su „u Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat“ i dodao da je „neophodno ojačati odbrambene kapacitete Mađarske“.
Orban je za radio Košut rekao da „postoje neke alarmantne sličnosti između sadašnjeg vremena i vremena kada su se vršile pripreme za prvi i drugi svetski rat“.
„Ono što se danas dešava u Briselu i Vašingtonu, ili trenutno više u Briselu nego u Vašingtonu, stvara atmosferu za eventualni vojni sukob, koju bismo mogli opisati kao pripremu za ulazak Evrope u rat“, rekao je mađarski premijer.
U tom intervjuu, mađarski premijer rekao je kako tvrdnje da se Rusija sprema da napadne neku od NATO zemalja nema utemeljenje u realnosti, jer „ruska vojska nije uspela da pobedi ni Ukrajinu“.
„Snaga NATO se ne može porediti sa snagom Ukrajine“, rekao je on, podvlačeći da Mađarska ne želi u bilo kakvim operacijama NATO u Ukrajini.
Faktor Tramp
Međutim, pitanje je da li su u pitanju priprema za rat, kako tvrdi Orban, ili za jačanje zajedničke odbrambene strategije, što je drugo moguće tumačenje i ima brojne posledice, od geopolitičkih do ekonomskih. Naročito u svetlu rata u Ukrajini, potencijalnog ruskog napada na neku drugu evropsku zemlju, kako upozoravaju brojni evropski zvaničnici, ali i bliskih američkih predsedničkih izbora, na kojima bi mogao da pobedi Donald Tramp, koji je u prethodnom mandatu bio vrlo kritičan prema NATO partnerima koji ne izdvajaju dovoljno novca za taj vojni savez, a sada u kampanji nagoveštava nešto slično, preteći da bi takve „prepustio Rusima da im rade šta god žele“
Kolumnista britanskog „Telegrafa“ Ričard Kemp tvrdi da je Tramp svojim tvrdnjama, ma koliko to zvučalo paradoksalno, zapravo spasio NATO, jer su mnoge zemlje posle njegove najnovije pretnje da će ih „prepustiti Rusima“, zapravo počele da podižu svoje vojne budžete, a ne da se oslanjaju na odbranu SAD, iako dve godine rata u Ukrajini to nisu činile.
PROFIMEDIA / SPENCER PLATT / Getty images
PROFIMEDIA / SPENCER PLATT / Getty imagesDonald Tramp
Britanski ministar odbrane pozvao je takođe nedavno da evropske zemlje povećaju svoja izdvajanja za vojsku.
„Vreme je da se svet probudi. I to znači prevođenje u ovom momentu ka konkretnim planovima i sposobnostima. Time se počinje postavljanje temelja za povećanje potrošnje u okviru alijanse na našu kolektivnu sposobnost odvraćanja“, rekao je Šaps.
Iz Poljske već dolaze izjave kako su spremni da prime američko nuklearno oružje, da žele da do 2035. imaju najjaču vojsku u Evropi, te da im je u svetlu toga ponovo potreban obavezni vojni rok. Poljska je sa Južnom Korejom u pregovorima o kupovini velikih količina tenkova, aviona, haubica i drugog naoružanja, u vrednosti većoj od 12 milijardi dolara. Ta država je najavila i da će uložiti više od dve milijarde dolara na ojačavanje svoje granice sa Rusijom i Belorusijom. I druge evropske države razmatraju vraćanje obaveznog vojnog roka, te povećavaju izdatke za odbranu.
Raste raspoloženje za zajedničku odbranu EU – dve moguće posledice
Da je raspoloženje za formiranje evropskih vojnih snaga sve veće, govore i ankete. Tako se u anketi koju je sproveo Eurobarometar, 77 odsto građana EU izjasnilo za zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, dok 71 odsto smatra da bi evropske zemlje trebalo da povećaju proizvodnju vojne opreme. I u istraživanju sprovedenom u Holandiji, 48 odsto građana izjasnilo se da je formiranje evropske vojske dobar plan, što je rast sa 39 odsto koliko ih je bilo godinu dana ranije.
Prvi korak mogla bi da bude zajednička protivvazdušna odbrana, koju su takođe predložili Poljska i Grčka, a ideju je podržala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Trenutni rascepkani sistem jednostavno ne odgovara današnjim potrebama i zahtevima“, stoji u pismu koje su predsednici EK poslali poljski i grčki premijeri Donald Tusk i Kirjakos Micotakis.
Kako navodi italijanski Institut za međunarodne odnose, jačanje evropske vojne industrije, kroz Evropsku strategiju odbrambene industrije, koju je predložila Evropska komisija, imalo bi i ekonomske i političke implikacije.
„Ukoliko u tome uspe, EU bi bila korak bliže postavljanju sebe kao kredibilnog i nezavisnog geopolitičkog igrača u međunarodnoj areni. Sa druge strane, neuspeh bi signalizirao da EU ne može da iskoristi kolektivni potencijal svoje vojne industrije i da je mogućnost odvraćanja limitirana“, navode stručnjaci tog instituta.
Sa druge, ekonomske strane, udruživanje snaga EU zemalja, čija je vojna industrija sada rascepkana po državama članicama, drastično bi povećala efikasnost i stimulisala konsolidaciju zajedničke odbrambene industrije.
„Između februara 2022. i juna 2023. 240 milijardi evra potrošeno je u EU na kupovinu vojne opreme, a čak 78 odsto otišlo je na uvoz“, navodi italijanski Institut objašnjavajući koliko značajan bi mogao da bude ekonomski uticaj vojne potrošnje na evropsku industriju.
