Trumpova opsesija u vezi s Grenlandom ulazi u novu, opasniju fazu. On kaže da će „uzeti Grenland“ na ovaj ili onaj način, milom ili silom, piše Verenji list.
Njegov potpredsjednik J. D. Vance, koji je očito neposredno zadužen za eskalaciju tog pitanja, oštro optužuje Dansku da nije dovoljno učinila u zaštiti Grenlanda, koji je postao ranjiv na potencijalne invazije konkurentskih sila, Rusije i Kine, čime je neposredno ugrožena i sigurnost SAD-a. Vance tako opravdava američku kampanju za „preuzimanje“ Grenlanda pozivajući Grenlanđane na odvajanje od Danske i pridruživanje SAD-u. Treba naglasiti da je Trampova fiksacija na Grenland s geopolitičkog i geostrateškog vidika, koliko god zvučala anakrono i rogobatno, donekle razumljiva. Za to je dovoljan jedan pogled na geografsku kartu.
Premda je Grenland politički i istorijski povezan s Evropom (dugo je bio danska kolonija, a danas je autonomna teritorija pod danskim suverenitetom), najveće ostrvo na svetu geografski je deo severnoameričkog kontinenta i zato je predmet Trampovog interesa. Trampove tvrdnje da je Grenland važan za sigurnost Amerike nisu netačne. On severnoamerički kontinent, od Panamskog kanala do Arktika, posmatra kao celinu koju želi neposredno kontrolisati. Zbog toga želi Panamski kanal, Kanadu i Grenland, a verovatno bi želeo i Meksiko da ne mrzi Meksikance.
Iako je čak 80 odsto Grenlanda prekriveno ledom, klimatske promene i globalno zagrevanje dovode do topljenja leda, što otvara nove brodske rute u Arktičkom okeanu, a to potencijalno može predstavljati pretnju za bezbednost Kanade i Sjedinjenih Država, posebno Aljaske, koja je nekada bila deo Ruske imperije. Stoga je za Trampa kontrola nad Grenlandom, koji ima strateški položaj u arktičkom regionu, ključna za održavanje američke vojne i strateške bezbednosti. Strateški značaj Grenlanda za Ameriku ogleda se u tome što nema bolje teritorije na kojoj bi Amerikanci mogli da postave svoje radare i sisteme za praćenje potencijalnih pretnji iz vazduha i rano upozoravanje na balističke rakete iz Rusije. Ali zato Amerikanci već imaju vojnu bazu na Grenlandu, i to zato što su Danci to dozvolili. Postoji, naravno, gotovo podjednako važan ekonomski interes. Topljenje leda olakšava pristup ogromnim i uglavnom neistraženim rezervama minerala i fosilnih goriva u ovoj oblasti, što objašnjava Trampovu tvrdnju da Grenland mora biti američki zbog američkih nacionalnih interesa. Amerika zaostaje za Kinom kada je reč o strateškim retkim metalima, kojima je Grenland izuzetno bogat, i zato je Tramp opsednut „preuzimanjem“, a možda i „osvajanjem“ Grenlanda.
Međutim, tu dolazimo do prvog paradoksa. Naime, iako je značaj Grenlanda za američku nacionalnu bezbednost, kao što vidimo, direktno povezan sa klimatskim promenama i topljenjem arktičkog leda, Tramp i njegovi saradnici uporno negiraju klimatske promene. Trampov idiosinkratični sekretar za odbranu Pit Hegset klimatske promene naziva jednostavno „sranjem“, a najviši američki šef obaveštajne službe Tulsi Gabard nije mogao da objasni tokom nedavnog saslušanja u Kongresu zašto su klimatske promene nestale iz ovogodišnjeg godišnjeg izveštaja o pretnjama po nacionalnu bezbednost, iako su redovno uključene 20 u sve Trampove izveštaje, od kojih je 21 prvi put. Kontradiktorno je negirati klimatske promene i istovremeno tvrditi Grenland, čiju bi teritoriju i morske puteve druge zemlje mogle da iskoriste da ugroze američku bezbednost upravo zbog zagrevanja Arktika i topljenja polarnog leda, piše Denis Romac za Večernji list.
U takvoj situaciji, iako Vens smatra da vojna akcija neće biti neophodna, a Tramp ništa ne isključuje, vojna sila bi na kraju mogla postati jedina opcija. To bi bila katastrofa za Ameriku, kao što je ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. bila katastrofa za Rusiju. Iako je Rusija imala legitimne interese u Ukrajini, invazija je bila najgora opcija za njihovo ostvarivanje. Zato je Trampova Amerika u odnosu na Grenland otprilike tamo gde je Putinova Rusija bila u decembru 2021. i januaru 2022, sve dok Putin nije pokrenuo invaziju. Ne treba da čudi što Tramp očigledno ne razume sve posledice svojih reči i ovakvih odluka, kao što ni Putin nije razumeo te posledice u tom trenutku, pre više od tri godine. Takve avanture se retko završavaju kako je planirano. Rat u Ukrajini je najbolji dokaz. Taj rat se pretvorio u trogodišnju agoniju za agresora, ali i za žrtvu agresije, Ukrajinu i Ukrajince. Američka upotreba sile na Grenlandu dovela bi do izolacije Amerike i predstavljala bi prvi takav sukob između dve članice NATO-a, koji bi potom doveo do paralize i smrti te alijanse. Da li onda treba da se čudimo što Trampove pretnje Grenlandu nailaze na najveće razumevanje kod Putina? Na nedavno održanom Arktičkom forumu u Murmansku, Putin je Trampove planove nazvao „ozbiljnim“, tvrdeći da ti planovi imaju „davne istorijske korene” (na sličan način opravdavajući ruski ekspanzionizam u Ukrajini) i da to nije „ekstravagantan govor nove američke administracije“. Trampove pretnje Grenlandu, bez obzira da li će se na kraju i ostvariti, nesumnjivi su dokaz putinizacije američke politike. Putin jasno ohrabruje Trampa da preduzme akciju, nudeći pohlepnom Trampu saradnju na eksploataciji arktičkih resursa, a najavljuju se i američko-ruske investicije u arktički region.
I tu dolazimo do trećeg – i najvažnijeg – Trampovog paradoksa u vezi sa Grenlandom. Iako potencijalnu aneksiju Grenlanda opravdava kao zaštitu od Rusije, Tramp zapravo želi da sarađuje sa Rusijom, koju je ovih dana poštedeo kaznenih carina koje je uveo ostatku sveta, kao što Tramp i Vens sve otvorenije podržavaju Rusiju u agresiji na Ukrajinu. Da mu je samo američka bezbednost u fokusu, bliska saradnja sa Kanadom, Grenlandom i Danskom na jačanju odbrane Arktika bila bi najbolji način. Međutim, Tramp ima druge stvari na umu…
