Mesto planiranog sastanka 15. avgusta između predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina – američka savezna država Aljaska – odigralo je nesrazmerno veliku ulogu u ruskoj propagandi i mitologiji.
Izbor Aljaske za samit ponovo je zapalio imperijalističke narative, pri čemu su kremljovski propagandisti ponovo naglašavali da je taj poluostrvo nekada bilo ruska teritorija.
Neki imperijalistički Rusi smatraju prodaju ruske Aljaske SAD-u 1867. godine kao izdaju ili tragičnu grešku, dok su drugi odbacili taj dogovor kao nelegalan.
Godinama su ruski propagandisti i zvaničnici opsednuti Aljaskom i pozivali na njeno vraćanje Moskvi. U njihovom shvatanju, Aljaska, Finska, Poljska i druge teritorije su „istorijske ruske zemlje“ koje su nepravedno odvojene od otadžbine.
Niz izjava o „ruskoj Aljasci“
Juri Ušakov, Putinov pomoćnik, rekao je 9. avgusta da su „Rusija i Sjedinjene Države bliski susedi“, i da je „prilično logično da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz i da se baš na Aljasci održi ovaj važan i dugo očekivani samit lidera dveju zemalja.“
Boris Pervušin, predavač na Ruskoj ekonomskoj školi Plehanov, otišao je i korak dalje. Rekao je ruskoj državnoj agenciji TASS 9. avgusta da je „Aljaska nekada bila ruska zemlja, a sada postaje mesto direktnog dijaloga između dva lidera bez posrednika, što naglašava poseban, partnerski status razgovora.“
Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja i jedan od glavnih ruskih pregovarača sa SAD, takođe je na isti način govorio 9. avgusta.
„Rođena kao Ruska Amerika – pravoslavni koreni, tvrđave, trgovina krznom – Aljaska odjekuje tim vezama i čini SAD arktičkom nacijom,“ napisao je na platformi Iks. „Dozvolimo – Rusiji i SAD-u – da postanu partneri u oblasti životne sredine, infrastrukture i energije u Arktiku i šire.“
Ali ruski propagandisti i zvaničnici bili su opsednuti Aljaskom mnogo pre planiranog samita Putina i Trampa.
Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i sada zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti, rekao je 2024. godine da „prema rečima jednog predstavnika Stejt departmenta, Rusija neće dobiti nazad Aljasku, koja je prodata SAD-u u 19. veku.“
„To je to, onda,“ našalio se. „I čekamo da nam je vrate svakog dana. Sad je rat (sa SAD) neizbežan.“
Glavni ruski TV propagandista Vladimir Solovjov 2024. je rekao da Finsku, Varšavu, baltičke zemlje, Moldaviju i Aljasku treba „vratiti u Rusko carstvo.“
Olga Skabejeva, još jedna poznata TV propagandistkinja, iste godine je izjavila da su ruski avioni prilazili granicama „naše Aljaske.“
Na ulicama su se pojavili bilbordi sa sloganom „Aljaska je naša!“ Ovo je jedan takav bilbord u Krasnojarsku.
Istovremeno, Vjačeslav Volodin, predsednik donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je 2022. da Rusija može povratiti Aljasku ako SAD zaplene rusku imovinu u inostranstvu.
Ova tema ušla je i u rusku masovnu kulturu.
1992. godine ruski pop bend Ljube izdao je pesmu „Ne zezaj se, Amerika“. Pesma poziva SAD da vrate Aljasku Rusiji i od tada je popularna u zemlji.
Koreni opsesije
Opsesija Rusije Aljaskom vuče korene iz 18. veka.
Aljasku je otkrio ruski istraživač Ivan Fedorov 1732. godine, a ruski trgovci krznom navalili su na severnoameričku obalu. Beringov moreuz, koji deli Rusiju i SAD, i dalje nosi ime po Vitusu Beringu, dansko-rođenom ruskom istraživaču koji je tamo prvi kročio 1741.
Rusija je osnovala prvo stalno naselje na Aljasci 1784. godine i poslala misionare da pretvaraju domoroce u pravoslavlje. Aljaski kreoli, pravoslavna grupa mešovitog ruskog i domorodačkog porekla, i danas žive na poluostrvu.
Suprotno propagandnoj mitologiji da je ruska kolonizacija bila mirna, odnosi kolonizatora i domorodaca često su bili napeti. Mnogi Aleuti su bili sprovodnici, a Tlingiti su se borili protiv Rusa u bici kod Sitke 1804.
Osim Aljaske, Rusija je takođe osnovala tvrđave Fort Ros u Kaliforniji 1812. i Fort Elizabet u Havajima 1817. godine – objekat patriotske ponosa među ruskim imperijalistima.
Kako je kolonizacija napredovala, troškovi održavanja Aljaske premašivali su koristi.
Održavanje naselja u Severnoj Americi bilo je skupo, a profit od trgovine krznom je opadao zbog prekomernog lova i konkurencije drugih kolonijalnih sila.
Aljaska je bila daleko od evropske Rusije, pokazivala je znakove imperijalnog prenaprezanja i predstavljala logistički izazov.
Rusija je takođe bila pogođena posledicama Krimskog rata, u kojem su joj Britanija i Francuska zadale poraz 1850-ih. Aljaska je bila vojno ranjiva i teško je mogla biti odbranjena.
Zbog svega toga, ruski car Aleksandar II odlučio je da proda Aljasku SAD-u za 7,2 miliona dolara 1867. godine – što danas odgovara približno 156 miliona dolara.
Ruski imperijalisti od tada oplakuju gubitak Aljaske.
Ruska propaganda izmislila je lažnu priču da Aljaska nije prodata, već izdata na 99 godina, iako nema dokaza za to. Po tom mitu, Sovjetski savez je 1966. godine odlučio da je ne povrati.
Druga teorija u Rusiji je da zemlja nikada nije dobila zlatnu uplatu za Aljasku jer je navodno potonula u oluji tokom transporta brodom.
Razlozi za retoriku o Aljasci
Rigor Nižnikau, ekspert za Rusiju u Finskom institutu za međunarodne odnose, povezao je obnovljenu retoriku o „ruskoj Aljasci“ sa činjenicom da „Putin nije u poziciji snage.“
„On je dugo želeo ovaj sastanak (sa Trampom),“ rekao je Nižnikau za Kyiv Independent. „Mora to da prihvati jer želi da izbegne (Trampov) ultimatum i da nastavi dijalog. Ali on i dalje mora da iskaže snagu, govoreći da mi to radimo na svoj način i spremni smo da vršimo psihološki pritisak na američku stranu.“
Nižnikau je, međutim, rekao da ruske priče o Aljasci nisu ozbiljan pokušaj da se poluostrvo vrati, već samo propaganda koja zadovoljava rusku imperijalističku javnost.
On je dodao da retorika o ruskoj prošlosti Aljaske odražava i rusku opsesiju Amerikom. Kremljski propagandisti često su predstavljali SAD kao glavnog neprijatelja Rusije, krivili Vašington za sve ruske probleme i prikazivali velike događaje kao deo epske borbe između Rusije i Amerike.
„Mislim da je to hrabrost za domaću publiku, jer tako govore i o (aneksiji ukrajinskog) Krima, pa mogu to ponavljati i za Aljasku,“ rekao je Nižnikau. „Ali postoji i ta opsesija Amerikancima.“
