Sud EU danas će odlučiti da li je Evropska komisija bila u pravu što je uskratila javnosti tekstualne poruke koje su razmenili njena predsednica Ursula fon der Lajen i izvršni direktor „Fajzera“ Albert Bourla uoči sklapanja ugovora o nabavi vakcina.
Tužbu su podneli list „Njujork tajms“ i njegova dopisnica Matina Stevis-Gridnef, navodeći kršenje pravila transparentnosti nakon što je Komisija odbila da im preda tekstualne poruke o vakcinama protiv koronavirusa na zahtev, piše Politiko.
Novinarka je u aprilu 2021. otkrila da su Fon der Lajen i izvršni direktor „Fajzera“ razmenjivali SMS poruke uoči sklapanja ugovora o nabavci vakcina.
Sledeće godine je zatražila sve tekstualne poruke koje su Fon der Lajen i Bourla razmenili između 1. januara 2021. i 11. maja 2022, a prema zakonskom pravu na pristup javnim dokumentima EU.
Odbijanje Komisije podstaklo ju je da iznese slučaj pred Evropski sud pravde, uz podršku lista u kojem radi.
U proleće 2021. Komisija je u ime 27 država članica EU zaključila ugovor vredan do 35 milijardi evra ako se u potpunosti izvrši za 1,8 milijardi doza vakcina.
Komisija je prilikom odbijanja zahteva novinarke tvrdila da ne poseduje takve dokumente.
Način na koji Komisija postupa s ugovorima o vakcini protiv koronavirusa izazvao je kritike.
Evropski ombudsman je 2022. godine oštro osudio odgovor Komisije na zahteve za pristup tekstovima.
Kabinet evropskog javnog tužitelja takođe trenutno istražuje kupovinu vakcina protiv koronavirusa u EU.
U odvojenom slučaju, Opšti sud EU prošle godine je presudio da Komisija nije javnosti omogućila pristup kupoprodajnim ugovorima za vakcine protiv koronavirusa.
Na saslušanju 15. novembra 2023. advokat „Njujork tajmsa“ Bondin Klostra, optužila je Komisiju da je kršila načela dobre uprave i komunikacije, previdjajući važnost ovih tekstualnih poruka.
S druge strane, Paolo Stancaneli, advokat Komisije, utvrdio je da razmenjene SMS poruke ni na koji način nisu bile deo pregovora o uslovima nabavke vakcina.
Priznao je postojanje poruka, ali i tvrdio da se pregovori o ugovoru nisu odvijali putem SMS-a.
Službe Komisije, od kojih je 2022. zatraženo da pronađu te poruke, kontaktirale su kabinet Fon der Lajen, iz kojeg je rečeno da ne mogu da ih pronađu.
Afera je izazvala kontroverze unutar institucija u Briselu, a u januaru 2022. Komisija je putem portparola naznačila kako razmatra da ažurira svoju politiku o pristupu dokumentima, ali nije navela dodatne pojedinosti.
