Američki predsednik Donald Tramp rekao je da očekuje da će za dve nedelje saznati u kom smeru idu događaji vezani za Ukrajinu.
„Nisam srećan ni zbog čega u vezi sa tim ratom. Ništa. Uopšte nisam srećan. Videćemo šta će se dogoditi. Mislim da ćemo u sledeće dve nedelje saznati u kom će smeru to ići“, rekao je novinarima u Beloj kući.
Tramp je u petak obnovio pretnju sankcijama Rusiji ako u roku od dve nedelje ne bude napretka ka mirnom rešenju u Ukrajini, pokazujući frustraciju Moskvom nedelju dana nakon sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci.
„Doneću veoma važnu odluku o tome šta ćemo učiniti – hoće li to biti masovne sankcije ili masovne tarife ili oboje, ili nećemo ništa učiniti i reći da je to vaša borba“, rekao je Tramp.
Kazao je i da je nezadovoljan ruskim napadom na američku fabriku u Ukrajini prošle nedelje, koji je izazvao požar u kojem su povređeni neki zaposleni pogona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u međuvremenu je u petak izjavio da Rusija čini sve što može kako bi sprečila sastanak između njega i Putina, dok je ruski ministar spoljnih poslova rekao da dnevni red za takav sastanak nije spreman. Tramp je rekao da je započeo pripreme za sastanak Putina i Zelenskog nakon telefonskog razgovora s ruskim liderom u ponedeljak, koji je usledio nakon njihovog sastanka na Aljasci 15. avgusta. Zelenski je optužio Rusiju za odugovlačenje. „Sastanak je jedna od komponenti načina okončanja rata. A pošto ga ne žele okončati, tražiće prostor da ga odlože“, rekao je u petak na konferenciji za novinare u Kijevu s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je za NBC da nema dnevnog reda za takav samit. „Putin je spreman da se sastane sa Zelenskim kada dnevni red bude spreman za samit. A taj dnevni red uopšte nije spreman“, rekao je.
Ne čini se da je takav sastanak moguć ako se na stvari gleda šire i podseti kako bi Moskva time dala legitimitet Zelenskom i Ukrajini kao takvoj, što od početka negira. Tramp sada ima više prostora da se bavi ratom u Ukrajini. Prema proceni Kongresnog ureda za budžet, Trampove povećane carine na američki uvoz iz stranih zemalja mogle bi smanjiti nacionalni deficit za 4 biliona dolara u narednoj deceniji. Ako se Trampovo globalno povećanje carina nastavi, povećani prihodi mogli bi smanjiti primarne deficite za 3,3 biliona dolara i smanjiti savezne kamatne isplate za 700 milijardi dolara tokom sledeće decenije, smatra ovaj Ured koji je nestranačko kongresno telo.
Ipak, najviše carinske stope u ovom trenutku možda neće biti na snazi jer traju pregovori s trgovinskim partnerima i procene ispravnosti odluka o carinama po međunarodnom pravu.
Dodatni prihodi od carina mogli bi pomoći u ublažavanju povećanja deficita izazvanog poreskim smanjenjem i zakonom o potrošnji koji su republikanci usvojili ove godine. Ured procenjuje da bi to povećalo deficit za 3,4 biliona dolara tokom naredne decenije. Prema Ministarstvu finansija, američki savezni dug iznosi 37,18 biliona dolara. Nastavio je da raste pod republikanskom i demokratskom administracijom jer američki Kongres i dalje ovlašćuje saveznu vladu da troši više novca nego što prima. Prema Oksford Ekonomiksu, američke carinske stope za različite zemlje i proizvode u avgustu su u proseku iznosile 16,7 odsto, u odnosu na 15,1 odsto u junu.
