Rejting odobravanja američkog predsednika Donalda Trampa opao je na 44%, dok je zabrinutost građana zbog pravca ekonomije porasla. Povećanje carina i inflacija su ključni faktori nezadovoljstva.
Rejting odobravanja američkog predsednika Donalda Trampa je nešto niži poslednjih dana, pošto je sve više Amerikanaca zabrinuto za pravac kretanja američke ekonomije dok novi lider preti tarifama za niz zemalja, pokazala je anketa Rojters/Ipsos.
Šestodnevna anketa, koja je zatvorena u utorak, pokazala je da 44 odsto ispitanika odobrava posao koji Tramp obavlja kao predsednik, u odnosu na 45 odsto u anketi Rojters/Ipsos sprovedenoj od 24. do 26. januara. Trampov rejting je iznosio 47 odsto u anketi od 20. do 21. januara koja je sprovedena nekoliko sati nakon republikanskog povratka u Belu kuću.
Udeo Amerikanaca koji ne odobravaju njegovo predsednikovanje znatno je porastao, na 51 odsto u poslednjoj anketi, u poređenju sa 41 odsto odmah nakon što je preuzeo dužnost.
Tramp uživa relativno visoku stopu odobravanja njegove imigracione politike, sa 47 odsto ispitanika koji podržavaju njegov pristup koji uključuje obećanja da će ubrzati ilegalne deportacije migranata u zemlji. Udeo se malo promenio od januara.
Ali udeo Amerikanaca koji misle da je ekonomija na pogrešnom putu porastao je na 53% u poslednjoj anketi sa 43% u anketi od 24. do 26. januara. Javno odobravanje Trampovog ekonomskog upravljanja palo je na 39 odsto sa 43 odsto u prethodnoj anketi.
Stub Trampove političke snage je javno uverenje da će njegova politika biti dobra za ekonomiju, a njegov rejting za ekonomiju i dalje je znatno viši od konačnog čitanja njegovog prethodnika na funkciji, demokrate Džoa Bajdena, koji je završio svoj mandat sa 34 odsto odobravanja ekonomije. Međutim, Trampov rejting za ekonomiju je znatno ispod 53% koliko je imao u anketi Rojters/Ipsos sprovedenoj u februaru 2017, prvog punog meseca njegovog prvog mandata na mestu predsednika SAD.
U najnovijoj anketi, samo 32 odsto ispitanika je odobrilo Trampov učinak po pitanju inflacije, što je potencijalni rani znak razočaranja republikanskim učinkom na ključnom ekonomskom pitanju nakon što je nekoliko godina rasta cena oslabila Bajdena uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora. Tramp je pobedio Bajdenovu potpredsednicu Kamalu Haris u Elektorskom kolegijumu i tesno pobedio na izborima.
Nedavni izveštaj američkog Ministarstva rada pokazao je da su potrošačke cene u januaru najviše porasle u skoro 1-1/2 godine, pri čemu se Amerikanci suočavaju sa višim troškovima za niz dobara i usluga. Drugi ekonomski podaci pokazuju da američka domaćinstva očekuju da će se inflacija povećati nakon Trampovih najava od 1. februara o visokim carinama na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade.
Iako su nameti na Meksiko i Kanadu odloženi do marta, Tramp je odredio 12. mart kao datum početka za druge carine na uvezeni čelik i aluminijum i uputio je svoje osoblje da osmisli globalne recipročne carine.
U poslednjoj anketi Rojters/Ipsos 54 odsto ispitanika izjavilo je da se protivi novim carinama na uvoznu robu iz drugih zemalja, dok je 41 odsto njih za. Povećanje carina na kinesku robu imalo je veći nivo podrške, sa 49% za i 47% protiv.
Anketa Rojters/Ipsos, koja je sprovedena onlajn, anketirala je 4.145 odraslih Amerikanaca širom zemlje i imala je marginu greške od oko 2 procentna poena u oba smera.
