Posle vojne intervencije u Venecueli i hapšenja Nikolasa Madura, iz okruženja predsednika SAD Donalda Trampa stižu poruke koje otvaraju pitanje da li je Grenland sledeća američka meta.
Nakon što su SAD juče zarobile Madura, Tramp je izjavio je da će njegova administracija „upravljati Venecuelom“ dok se ne sprovede tranzicija vlasti. Ta izjava, kao i sama vojna intervencija, podstakle su zabrinutost da bi Tramp svoju pažnju mogao da usmeri i na druge delove sveta.
Posebno su se ponovo rasplamsale bojazni oko Grenlanda, nakon što su pripadnici Trampovog MAGA pokreta otvoreno počeli da pozivaju na mogućnost da SAD preuzmu tu teritoriju.
Kontroverzna objava
Dodatne tenzije izazvala je objava Kejti Miler, desničarske podkasterke i supruge Stivena Milera, Trampovog moćnog zamenika šefa osoblja za politiku. Ona je kasno sinoć na društvenoj mreži X podelila mapu Grenlanda preko koje je bila postavljena američka zastava, uz kratak komentar – „uskoro“.
Objava je usledila samo nekoliko sati nakon američke vojne operacije u Venecueli i hapšenja Madura, a u Danskoj je shvaćena kao provokacija i pretnja aneksijom.
„Prijateljski podsetnik“
Na objavu je reagovao danski ambasador u SAD Jesper Meler Sorensen, koji je podelio objavu uz, kako je naveo, „prijateljski podsetnik“ na dugogodišnje odbrambene veze dve zemlje.
„SAD i Danska su bliski saveznici i tako bi trebalo da nastave da sarađuju. Bezbednost SAD ujedno je bezbednost Grenlanda i Danske. Grenland je već deo NATO-a„, poručio je Sorensen, dodajući da dve zemlje već blisko sarađuju na Arktiku.
Naglasio je i da je Danska 2025. godine povećala izdvajanja za odbranu na 13,7 milijardi dolara, upravo za bezbednost Arktika i severnog Atlantika.
„I da, očekujemo puno poštovanje teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske„, dodao je.
Tramp i Grenland
Grenland je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, članice Evropske unije, sa sopstvenom vladom. Ostrvo je strateški izuzetno važno zbog odbrane, ali i potencijalnih mineralnih bogatstava.
Tramp je više puta javno izjavio da SAD „mora da ima Grenland“, pri čemu nije isključio ni upotrebu vojne sile. Prošle godine imenovao je guvernera Luizijane Džefa Landrija za specijalnog izaslanika za Grenland. Landri je tada zahvalio Trampu na imenovanju, navodeći da mu je „čast da služi kako bi Grenland postao deo SAD-a“.
Landri je u subotu javno podržao i nasilno svrgavanje Madura, poručivši da Tramp „konačno preduzima stvarne korake u ratu protiv droge“.
„Ne možete da anektirate drugu zemlju“
Danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen ranije su zajednički poručili da se granice i suverenitet država zasnivaju na međunarodnom pravu.
„To smo već jasno rekli, a sada ponavljamo: ne možete da anektirate drugu zemlju. Čak ni uz argument međunarodne bezbednosti“, poručili su.
Iako većina od oko 57.000 stanovnika Grenlanda želi nezavisnost od Danske, ankete pokazuju da ne žele da postanu deo SAD-a. Grenland od 2009. godine ima pravo da jednostrano proglasi nezavisnost.
