Tokom leta u kojem su se evropski lideri fokusirali na šatl diplomatiju sa Donaldom Trampom oko trgovine i Ukrajine, diskretno su ćutali o još jednoj krizi na istoku Evrope. Više od devet meseci, masovni studentski protesti u Srbiji dovode u pitanje autoritarnu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je na funkciji premijera i predsednika već 11 godina. Do sada se Brisel uglavnom odlučio da skrene pogled u stranu, piše britanski Gardijan (The Guardian).
Katalizator za neke od najvećih demonstracija u istoriji Srbije bio je urušavanje nadstrešnice nedavno renovirane Železničke stanice u drugom po veličini gradu zemlje, Novom Sadu, što je dovelo do smrti 16 ljudi, podseća Gardijan, prenosi N1.
Katastrofa se uglavnom pripisuje ukorenjenim prevarama i korupciji koju je predvodila vladajuća Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, i brzo je postala iskra za pokret za demokratske reforme.
Studenti zahtevaju prevremene izbore i novu eru transparentnosti i odgovornosti, u zemlji koja je i dalje kandidat za EU.
Kako su bes i frustracija na ulicama rasli, Vučićev odgovor je postajao sve drakonskiji, opisuju.
Neosnovano tvrdeći da strani agitatori traže „uvezenu revoluciju“, predsednik Srbije je pokrenuo nemilosrdne mere protiv grupa civilnog društva koje primaju strana sredstva.
Na ulicama su orkestrirane rulje ovog meseca napadale demonstrante i navodno demolirala preduzeća u vlasništvu Vučićevih neistomišljenika. Bilo je mnogobrojnih izveštaja o policijskoj brutalnosti. Usred spirale nasilja, jedne nedavne antivladine demonstracije u Beogradu održane su pod sloganom „Pokažimo im da nismo vreća za udaranje“.
Demonstranti zaslužuju više podrške i solidarnosti od EU nego što dobijaju, ocenjuje Gardijan.
Autokrata i cinik, Vučićevo prisustvo u politici zapadnog Balkana Gardijan ocenjuje kao „maligno“.
Van granica Srbije, on dugo neguje „podmuklu i destabilizujuću etnonacionalističku agendu“ u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom – etničkim srpskim entitetom u Bosni i Hercegovini. Kod kuće, on sve više postaje pretnja demokratiji.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju utvrdila je da su parlamentarni izbori u Srbiji prošle godine bili obeleženi medijskom pristrasnošću i korišćenjem vladinih resursa da bi se uticalo na glasanje.
Autoritarni odgovor na proteste – koji su se proširili na mala mesta – doprineo je padu javnog poverenja u lidera koji je iskoristio moć države da služi sopstvenim političkim interesima, navodi Gardijan.
Ako bi želela da je iskoristi, EU ima značajan ekonomski uticaj koji može da upotrebi.
EU obezbeđuje više od 60 odsto stranih direktnih investicija u Srbiju i obećao je 1,6 milijardi evra Beogradu do 2027. godine, vezanih za buduće reforme.
Ali Brisel nerado želi da vidi kako zemlja dalje klizi u rusku orbitu i, kao posledica toga, ublažio je svaku kritiku upućenu Vučiću.
Nakon nasilja ovog leta, Vučić je prošle nedelje sa zakašnjenjem pozvao na dijalog sa demonstrantima.
Ali ono što je Srbiji potrebno jesu slobodni i pošteni izbori i preokret autoritarnog režima iz protekle decenije, ističe britanski medij.
U vreme kada se liberalne vrednosti EU dovode u pitanje i u Vašingtonu, kao i u Moskvi i Pekingu, ona mora da se zauzme za njih mnogo snažnije i (da se posveti) borbi za demokratske reforme koje se odvijaju odmah izvan njenih granica.
