Prošle nedelje, Jevreji su se okupili u devet gradova u Hrvatskoj kako bi obeležili Jom Hašoa, Dan sećanja na Holokaust.
Među njima je bio je Darko Fišer koji je jedan od 140 preostalih preživelih ratnog režima čiji su faštički lideri smatrani još brutalnijim od nacista, piše izraelski Tajms of Izrael.
„Bilo je gore nego u Ašvicu. Imali su krematorijume i mesta za masovna ubistva, ali i mesta za fizičko i psihološko mučenje. Bilo je izuzetno okrutno, posebno u Jasenovcu. Mnogi Jevreji, uključujući neke od mojih rođaka, tamo su izgubili svoje živote. Ja sam samo slučajno preživeo“, rekao je 87–godišnji Fišer tokom nedavnog intervjua za Tajms of Izrael.
On je preživeo jer je njegov otac 1941. godine organizovao put kako bi porodica napustila Hrvatsku u trenutku kada je fašistički ustaški režim počeo da donosi antisemitske zakone.
Njegov otac ubijen je 1944. godine nakon što su nacisti napali Mađarsku, dok je ostatak porodice preživeo i kasnije nakon rata se vratio u Hrvatsku.
Na teritoriji koja je obuhvatala veći deo današnje Hrvatske, kao i susednu Bosnu i delove današnje Srbije, nalazilo se oko 30 koncentracionih logora, uključujući Jasenovac i dva logora posebno za decu, Jastrebarsko i Sisak.
Tokom svoje vladavine, ustaški režim je progonio i ubio stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvata koji su se protivili njegovoj vlasti.
Katolička crkva je otvoreno sarađivala sa ustašama, čija je podrška uglavnom dolazila od mladića iz ruralnih, radničkih i neobrazovanih sredina, piše Tajms of Izrael.
List navodi da je danas vlada balkanske nacije saveznik Izraela, ali istovremeno, nacionalistički simpatizeri nekada strašnih hrvatskih ustaša pronalaze „sve veću podršku za svoju retoriku i žele da suzbiju pronacističke izraze“.
„Predložili smo isti zakon kao u Nemačkoj o nacističkoj simbolici, čime bi se to učinilo krivičnim delom kažnjivim zatvorom, a ne prekršajem kao što je sada, ali ništa se nije dogodilo. Ne možemo predložiti zakon ako nas niko drugi ne podržava“, rekao je generalni sekretar Jevrejske zajednice Zoran Ferber.
2016. godine, tadašnji hrvatski predsednik uslikan je sa ustaškom zastavom tokom svog putovanja u Kanadu, nakon što je prethodno izrazio žaljene zbog režima tokom državne posete Izraelu.
Danas, nacionalistički simpatizeri nastavljaju da koriste zabranjeni termin koji se i danje koristi „Za dom spremni“, što je ekvivalent nacističkom „Zig Hajl“.
Marko Perković, hrvatski pevač koji se zove Tompson koji je poznat po nacističkim izjavama, prodao je više od pola miliona karta za koncert na otvorenom u julu što predstavlja znak koliko su nacistička uverenja rasprostranjena, navodi Tajms of Izrael.
Koordinatorka programa nevladine organizacije u Zagrebu, Tena Banjeglav, napomenula je da nacistički znaci imaju snažnu simboliku za određeni broj Hrvata.
„Normalni ljudi koji znaju šta su ovi simboli značili u prošlosti misle da bi trebalo da budu zabranjeni. S druge strane, etnički Hrvati obično povezuju ovaj pozdrav sa ratom protiv Srbije 1990-ih, a ne sa ustašama. Sa ovom trenutno krajnje desničarskom vladom, nema šanse da bude zabranjen“, rekla je ona.
Sadašnja vlada, kao i druge desničarske vlade u Evropi i šire, poslednjih godina se pokazala kao čvrst pristalica Izraela. Nekadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi, 2020. godine nazvao je Hrvatsku „jednim od naših najboljih prijatelja u Evropi“ i pozvao svog kolegu, Gordana Grlića Radmana, da premesti ambasadu zemlje iz Tel Aviva u Jerusalim.
Tokom Drugog svetskog rata, oko 80% hrvatskih Jevreja je ubijeno, što je jedan od najvećih procenata u bilo kojoj zemlji u Evropi.
13.000 Jevreja je pretučeno ili pretučeno do smrti samo u Jasenovcu, što je bilo toliko strašno da su čak i viši nacistički oficiri upozoravali komandante logora da koriste humanije metode pogubljenja.
„Mi smo ostavi jevrejske zajednice. Zamislite za nekoliko godina, ako ne dobijemo nove ljude, naša deca će biti poslednja generacija. Za mene je to veoma tužno“, rekao je Cvetković, pocenjujući da je 60% hrvatski jevreja starijih godina kao i da 20 do 40 članova umire svake godine.
Banjeglav, nejevrejka koja pomaže u dokumentovanju ratnih zločina kao deo tekućeg projekta, često vodi posetiocima ture po jevrejskom Zagrebu.
Tom prilikom, primetila je, ustaški komandanti su pretvorili jadransko ostrvo Pag u koncentracioni logor, „ali sada meštani ne žele da priznaju da je bio tamo. Izraelska filmska ekipa je otišla tamo 2015. godine da napravi dokumentarac i fizički je napadnuta“.
Naime, stanovnici Paga su navodno pozvali policiju nakon što su uočili grupu u kojoj su bili izraelski filmski stvaraoci i američki Jevrej čija je majka bila zatvorena na Pagu.
Policijski službenici su nakratko oduzeli pasoše posetilaca, a zatim ih ispratili sa ostrva, prema tadašnjim novinskim izveštajima.
Ono što ture ne uključuju su spomenici holokausta posvećeni samo Jevrejima koje su ubili hrvatski fašisti.
„Mi kao jevrejska zajednica nemamo nijedan spomenik samo za Jevreje koje su ustaše brutalno ubile, jer su nakon dolaska komunista na vlast 1945. godine, napravili spomenike žrtvama fašizma i nacističkog terora. Ali ko je ovde ubio većinu Jevreja? Budimo iskreni. Nisu to bili nacisti“, rekao je Cvetković.
Banjeglav je rekla da su čak i visoki vladini zvaničnici krivi za poricanje Holokausta.
„Ne žele da prihvate odgovornost“, rekla je, napominjući da je Hrvatska 2023. godine imala rotirajuće predsedavanje Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust sa sedištem u Berlinu.
„Glavna tema bila je borba protiv poricanja i iskrivljavanja Holokausta, ali sve što su radili bilo je bukvalno poricanje i iskrivljavanje. Svi događaji su bili na engleskom jeziku i ništa nije prevedeno, tako da hrvatska javnost nije ni znala da smo mi predsedavali“, dodala je.
Na glavnoj železničkoj stanici u Zagrebu, bronzana skulptura visoka 12 metara, ili skoro 40 stopa, postavljena pre tri godine, prikazuje zid od kofera naslaganih u ogromnu gomilu, zajedno sa lokomotivom i pločom ispisanom na engleskom, hebrejskom i hrvatskom jeziku u znak sećanja na žrtve Holokausta.
Međutim, lokalne jevrejske grupe su se protivile tome, tvrdeći da spomenik zanemaruje ulogu ustaša u ubijanju Jevreja i umesto toga krivicu svaljuje na nacističku Nemačku.
„Nikada neću ići tamo. Za mene ovo nije spomenik. Izgrađen je bez blagoslova jevrejske zajednice“, rekao je Cvetković.
Savremena jevrejska zajednica je mala, raštrkana po nekoliko gradova, a Zagreb je najveće središte.
Poslednjih 20 godina, Pinčas i Rajzel Zaklos su bili izraelski izaslanici Habada, vodeći sinagogu u Rokovoj ulici, u naselju koje je pre Drugog svetskog rata bilo pretežno jevrejsko.
Uprkos njihovim naporima, rekao je Razijel Zaklos, „postoji ogroman nedostatak razumevanja. Zajednica ovde gleda na judaizam kroz prizmu Holokausta. A među mlađom generacijom niko ne želi da se poistoveti sa tim sećanjima. Žele da gledaju u budućnost“, prenosi Tajms of Izrael.
U septembru je hrvatska vlada objavila da će 52 napuštena jevrejska groblja širom zemlje biti zaštićena kao „memorijalna baština“ kako bi se sačuvalo sećanje na Jevreje koji su progonjeni tokom Drugog svetskog rata, a još 15 je već zaštićeno kao nezavisna kulturna mesta.
Banjeglav ovo vidi kao još jedan izazov u prisiljavanju svojih sunarodnika Hrvata da se suoče sa svojom ratnom prošlošću.
„Za mene ništa nije previše kontroverzno. Ako nastavimo da poričemo i guramo ove probleme pod tepih, nećemo nikuda stići. Zato nas neki ljudi zaista ne vole, ali to je deo našeg posla“, rekla je ona.
