Pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, posao Ilje Iljina je uglavnom bio da spasava ljude nasukane na moru. Ali sada lovi i sabotere, piše Politiko.
Iljin je zamenik komandanta finske obalske straže i traži tankere koji se spremaju za sabotažu, uz pomoć desetina radara i kamera, brojnih patrolnih čamaca i flote aviona i helikoptera. Posmatrajući vodu veličine Belgije, traže sumnjivo ponašanje koje bi moglo ugroziti podmorske kablove koji Evropljanima donose internet i struju.
Pa ipak, sabotaže se i dalje dešavaju. To se desilo dva puta u Finskom zalivu u poslednjih 18 meseci, kaže Iljin. Ukupno je bilo najmanje šest incidenata za koje se sumnja da su sabotaže u Baltičkom moru od 2022. godine, a 11 podmorskih kablova je izvučeno od 2023. godine.
„Ovo je sve češće. Sada smo svesniji rizika i trenutno pokušavamo da pronađemo načine da na odgovarajući način reagujemo“, kaže Iljin.
Veće štete za sada nije bilo – svetla su i dalje upaljena, a internet radi. Međutim, strah se uvukao u Evropu: Šta ako sledeći napad bude koordinisaniji i agresivniji? Šta ako Rusija krene u napad na Evropu? Šta ako to znači rat?
Ako kablovi puknu, Irska bi mogla da izgubi desetinu električne energije. Norveška snabdeva Evropsku uniju trećinom svojih potreba za gasom, koji putuje podvodnim cevovodima. Napad na ove mete mogao bi da izazove nestašicu energije i vrtoglave cene, i mogao bi da uzdrma vladu.
„Živimo u novoj realnosti. Sve je više incidenata u Baltičkom moru, koji bi mogli da utiču na tržišta, potrošače i naše kompanije“, rekao je litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičjunas.
Vlasti do sada nisu uspele da dokažu da Moskva stoji iza bilo kojeg od incidenata. Ali, kako kaže Vaičiunas, „takva sabotaža je korisna za Rusiju“.
Ali mogućnost nanošenja čak i minimalne štete plaši Evropu i znači da je Rusija sposobna da poremeti svakodnevni život Evropljana.
EU i NATO stoga traže rešenje i planiraju kupovinu rezervnih kablova i dronova i jačanje vojnog nadzora. Ali Donald Tramp, uništavajući saveze i ponavljajući ruski narativ, izaziva bojazan da će se situacija samo pogoršati.
Detekcija pukotina
Evropa je svoje prvo grubo buđenje doživela krajem 2022. godine, kada je dignut u vazduh gasovod Severni tok. Incident se dovodi u vezu sa državljanima Ukrajine, ali istraga je još u toku.
Od tada su telekomunikacione, gasne i električne veze koje povezuju Švedsku, Finsku, Nemačku, Letoniju i Estoniju sabotirane u Baltičkom moru. Pre samo nekoliko nedelja, komunikacioni kabl koji povezuje Berlin i Helsinki ponovo je oštećen kod švedske obale.
Takve operacije su jednostavne i jeftine za izvođenje.
„Samo treba podmititi kapetana da spusti sidro. U poređenju sa drugim vojnim operacijama, to je zaista jeftino“, objašnjava Kristijan Buger, profesor međunarodnih odnosa i stručnjak za pomorsku bezbednost na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Tome pomaže i činjenica da je Baltičko more u proseku duboko samo 52 metra, a Finski zaliv samo 38 metara. Poređenja radi, Sredozemno more je u proseku duboko 1.500 metara.
Pored toga, podmorski kablovi za prenos podataka su tanki i lako se seku, kaže Volker Vend, generalni sekretar Europacable-a. Podvodni konektori za napajanje su napravljeni da izdrže surovo podvodno okruženje. Oni su široki otprilike kao gitara i zaštićeni su slojevima izolacije i čelika, rekao je Vendt.
Kablovi, zakopani pola metra ispod morskog dna, izgrađeni su tako da traju 40 godina i izdrže povlačenje – ali ne i direktan udar sidra. Upravo to se desilo sa Eagle S, brodom koji je vukao sidro 100 kilometara dok nije presekao nekoliko kablova u blizini Finske u decembru.
Jednom polomljeni, kablovi se teško popravljaju, kaže Bueger.
U svetu postoji samo 80 brodova za popravku, a popravke mogu da potraju i do dve nedelje za kablove za prenos podataka i „mnogo meseci“ za kablove za napajanje, kaže Piter Džejmison, potpredsednik Evropske asocijacije podmorskih kablova.
Cena popravke? Između 5 i 150 miliona evra, kaže Bueger.
To je mnogo novca i vremena za nešto što je u suštini nemoguće zaustaviti. Oko 15 odsto ukupnog svetskog pomorskog saobraćaja odvija se preko Baltičkog mora, koje pokriva skoro 400.000 kvadratnih kilometara – što je veće od Nemačke. Ne mogu svi dronovi, radari i mornari da uhvate svakog ko nešto pokuša.
„Nemoguće je biti svuda u isto vreme“, rekao je Marko Laaksonen, zamenik načelnika operativnog štaba Finske mornarice.
Zapadne obaveštajne službe sugerišu da su neki od incidenata zapravo bili slučajni. Ali drugi možda neće, posebno kada su umešani ruski saveznici, kao što je kineski registrovan tanker Ii Peng 3 koji je presekao dva podmorska kabla prošlog novembra.
U svakom slučaju, Moskva voli da iskorišćava neizvesnost, kaže Nik Čajlds, stručnjak za pomorsku odbranu u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije.
„U situaciji kada zapravo niste u ratu, postoji mogućnost poricanja. Rusija možda pokušava da stekne prednost u sivoj zoni kao svojevrsni signal odvraćanja i upozorenja zapadnim vladama da ne povećavaju podršku Ukrajini“, kaže Čajlds.
Moskva koristi istu taktiku na drugim mestima. Zapadni zvaničnici sumnjiče Rusiju za umešanost u paljevine i bombaške napade širom Evrope, kao i za rastuće kampanje dezinformacija i sajber napade. Zvaničnici na tu listu sada dodaju i sabotažu podmornica.
„Ono što vidimo je očigledno eskalacija, strateški pokušaj podrivanja stabilnosti i jačanja osećaja ranjivosti i neizvesnosti u zapadnim društvima. Biće još ovakvih napada“, kaže Buger.
Malo truda, ali značajan dobitak
Vandalizam na moru do sada je izazivao samo manje smetnje. Energetska mreža EU jedna je od najbolje povezanih na svetu i kompanije grade dodatne veze kako bi smanjile rizik od prekida snabdevanja.
Ali pravi uticaj takvih napada je na društvo, upozorava Bueger. Takvi incidenti često povećavaju uznemirenost javnosti i podstiču „populističke narative samozaštite, gledanja prema unutra, a ne prema spolja“.
Međutim, 2024. godine Estonija je stekla uvid u ono što bi se moglo dogoditi u ozbiljnijem napadu kada su tehnički kvarovi u jednom kablu doveli do povećanja računa za energiju za 10 odsto, rekao je Erki Sap, član odbora državnog operatera električne mreže Elering.
Možemo samo da zamislimo kakvu bi štetu nanela da nije bio samo jedan kabl za napajanje, ili da se to dogodilo uz masovno uništenje kabla za prenos podataka – plus sajber napadi.
Posledice bi mogle da budu još značajnije ako se napadi prošire na druge delove Evrope – posebno pošto SAD nastavljaju da prekidaju veze sa bivšim partnerima.
Severno more je takođe plitko – prosečna dubina je samo 95 metara – što ga čini ranjivim na slične akte sabotaže kao Baltičko more, kaže Phuc-Vinh Nguien, šef energetskog centra Žak Delor u Parizu.
Tu se nalaze ključni gasovodi koji povezuju Norvešku i kontinentalnu Evropu.
„Ciljanjem te jedne infrastrukturne veze između Norveške i EU, poremećaj snabdevanja i rast cena doveli bi do haosa“, kaže Ngujen.
Najizloženija su ostrva EU, poput Irske i Malte, dodao je on. U najgorem mogućem scenariju, upozorava Ngujen, Moskva bi pokušala da tempira prekid kabla i prekid gasa usred zime. Zemlje bi tada smanjile izvoz radi zaliha, cene bi porasle, a potrošači bi izgubili pristup energiji.
Nestabilne SAD primoravaju Evropu da preduzme akciju
I tenzije nisu samo u odnosu sa Rusijom. Tramp je uzdrmao sam koncept kolektivne, koordinisane odbrane Zapada. Uveravanja koja su se nekada smatrala čvrstim – američke trupe će braniti Evropu, transatlantske vojske će sarađivati – više nisu tako sigurna.
Prošlog meseca Rojters je izvestio da su SAD napustile zajedničke napore sa Evropom da se suprotstave ruskoj sabotaži.
„Evropa se mnogo oslanja na Ameriku u pogledu nadzora. Incidenti oko Severnog toka pokazali su nedostatke u bezbednosnom smislu“, kaže Ngujen.
Ta špijunska oprema nije lako zamenljiva – kao što Rusija zna.
„Vesti o transatlantskim bezbednosnim odnosima mogle bi da podstaknu Ruse da izazovu nesreću“, rekao je Čajlds, stručnjak za pomorsku odbranu.
Nova situacija primorava Evropu da preduzme akciju. NATO je u januaru najavio da će rasporediti fregate, pomorske patrolne avione i flotu pomorskih dronova za nadgledanje regiona u okviru novog programa Baltic Sentri. To se dogodilo nakon što je alijansa prošle godine uspostavila novi pomorski centar za praćenje kritične infrastrukture.
„U to područje šaljemo znatno više trupa. Ovo bi trebalo da odvrati kapetane brodova i posadu (koji nameravaju da nešto sabotiraju) jer je veća verovatnoća da će biti uhvaćeni“, rekao je Džejms Apaturaj, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za hibridne i sajber tehnologije.
Brisel je najavio da će potrošiti dodatnih 540 miliona evra na novu infrastrukturu do 2027. godine, uključujući podvodne veze, kao deo strategije za zaštitu ključnih kablova. EU takođe planira da napravi zalihe rezervnih kablova i kupi namenske brodove za popravku štete.
„Evropska unija je voljna i sposobna da pomogne državama članicama“, rekla je izvršna potpredsednica Evropske komisije za bezbednost Hena Virkunen i dodala da će za početak obezbediti da EU ne zavisi od jednog odnosa.
Zemlje koje se graniče sa Baltičkim morem takođe uzimaju stvari u svoje ruke.
Finska tretira zaštitu energetske infrastrukture kao deo svog odbrambenog planiranja, tako da zemlja traži da nabavi novu opremu za popravke, rekao je finski ministar životne sredine Sari Multala.
Estonija i Litvanija, u međuvremenu, razmatraju nacrte zakona o zapleni plovila koja ugrožavaju kritičnu infrastrukturu van njihovih teritorijalnih voda. Velika Britanija je pokrenula šemu veštačke inteligencije koja procenjuje rizike tankera koristeći javno dostupne podatke o kretanju brodova.
„Naši ljudi to doživljavaju kao atak na našu kritičnu infrastrukturu. Osnovni princip ovde je evropska bezbednost i nezavisnost“, rekla je estonska ministarka klime Joko Alender.
Međutim, osmišljavanje odgovora znači i ulazak u legalno „minsko polje“.
Prema međunarodnom pravu, zemlje imaju malo ovlašćenja da zaplene sumnjiva plovila izvan svojih teritorijalnih voda ili 12 nautičkih milja od svojih obala, rekao je Šon Pribil, stručnjak za – međunarodno pomorsko pravo u Holland & Knightu.
Izvan te zone, brod ima zakonsko pravo na „bezopasan prolaz“ i podleže zakonima zemlje u kojoj je registrovan. To je problem jer „ne postoji mehanizam za praćenje“ koji primorava zemlje u kojima su brodovi registrovani – koje su često udaljene i sa labavim diplomatskim vezama sa zapadnim zemljama – da preduzmu mere protiv sumnjivih brodova.
Ii Peng 3 je primer ovoga. Uprkos pristajanju broda u vodama između Švedske i Danske, Peking je odbio da dozvoli lokalnim vlastima da sprovedu potpunu istragu o brodu.
Iljin, šef finske obalske straže, zabrinut je zbog opasnog ponašanja ruskih teretnih brodova.
„Ovo su veoma plitke vode, pa ako ova plovila izgube sposobnost manevrisanja, mogla bi da udare u tlo“, rekao je on.
Ali postoji još nešto.
„Čini se da neki od njih manipulišu svojim transponder uređajima, što ih nekako čini nevidljivim“, rekao je on.
Za Iljina nema sumnje – Evropa mora da se prilagodi ovoj novoj realnosti.
„Svi smo svesni gde su ti podmorski kablovi. To je nešto za šta smo se pripremili“, rekao je Iljin.
