U Parizu je završen hitan sastanak evropskih lidera o Ukrajini, koji je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron, nakon što je Evropa zaobiđena u pregovorima Vašingtona i Moskve o ovom pitanju.
Sukob među njima počeo je i pre nego što su zvaničnici stigli u Jelisejsku palatu i to zbog stavova o tome da li je potrebno da pošalju svoje vojne trupe u Ukrajinu.
Sastanku, koji je organizovan zbog zabrinutosti evropskih lidera oko namere predsednika SAD Donalda Trampa da se lično sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pregovara o Ukrajini, prisustvovali su, pored ostalih, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i generalni sekretar NATO Mark Rute.
Poljska i Španija saopštile su da nisu za to da šalju svoje snage na front, dok je Velika Britanija ponudila da „njihova čizma“ kroči na tlo Ukrajine, ako izuzmemo to što njihovi, strani plaćenici odavno borave na ukrajinskom frontu.
„Velika Britanija je spremna da igra vodeću ulogu u ubrzavanju rada na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu“, rekao je britanski premijer Kir Starmer.
Dok je sastanak još bio u toku, nemački kancelar Olaf Šolc je objavio fotografiju sa skupa lidera okupljenih u Jelisejskoj palati.
„Pozdravljamo diskusiju o miru u Ukrajini. Ali to ne znači da može doći do nametnutog mira i da Ukrajina mora da prihvati ono što joj je predstavljeno…Ukrajina može da nam veruje“, napisao je Šolc, koji je napustio sastanak pre završetka.
On je obećao nastavak podrške Kijevu, prenosi BFM TV. Evropski lideri sastali su se odanas u Parizu kako bi definisali zajednički odgovor na stavove američke administracije o Ukrajini.
Zabrinut sam zbog debate o raspoređivanju trupa u Ukrajinu jer je mogući ishod mirovnih pregovora nejasan“, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.
Prema njegovim rečima, rano je govoriti o mogućem učešću nemačkih vojnika u misiji u Ukrajini nakon završetka sukoba.
Ovo je pokazalo u kakvoj atmosferi je započeo sastanak u Parizu, a o čemu je bilo reči još se ne zna.
Šolc je nakon sastanka pozvao na jedinstvo između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država po pitanju odgovornosti za bezbednost Ukrajine.
„Ne sme biti podele u pogledu bezbednosti i odgovornosti između Evrope i SAD,“ rekao je Šolc novinarima nakon evropskog samita u Parizu.
„NATO se zasniva na tome da uvek delujemo zajedno i delimo rizik, čime obezbeđujemo našu bezbednost. To ne sme da bude dovedeno u pitanje,“ naglasio je Šolc.
Zanimljivo i da je od 27 članica Evropske unije, samo osam pozvano na ovaj samit, pa se postavlja pitanje da li i one imaju pravo učešća i glasa u donošenju odluka, ili je današnji samit pokazao „evropsku demokratiju“ na delu.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da su evropski odnosi sa SAD „u novoj fazi“ zbog Donalda Trampa, pošto lideri shvataju da je vreme da postanu samopouzdaniji i radikalno povećaju potrošnju na odbranu, jer američki predsednik poziva na veće evropske odbrambene kapacitete.
„Ako EU nije u stanju sebe da odbrani, zašto bi onda davala garancije drugima? Posebno jer bi to ionako bile prazne garancije“, kaže Tusk.
On kaže da sastanak nije ništa promenio u poljskom gledištu, po pitanju slanja trupa u Ukrajinu, ali naglašava važnost poljske podrške u logistici i široj humanitarnoj podršci Ukrajini.
Britanski premijer Kir Starmer rekao je nakon sastanka da nije u pitanju samo budućnost Ukrajine, već egzistencijalno pitanje za Evropu u celini.
„Samo trajni mir u Ukrajini koji štiti njen suverenitet odvratiće Putina od dalje agresije“, kaže on.
On kaže da Trampovi komentari kojima se od Evrope traži da se pojača izdvajanje za odbranu „ne bi trebalo da budu iznenađenje“.
Ponovio je da je Velika Britanija spremna da razmotri slanje trupa Ukrajinu, da je evropski odgovor i dalje u ranoj fazi, ali je spreman da o tome razgovara sa Donaldom Trampom.
„U ovom trenutku moramo da prepoznamo novu eru u kojoj se nalazimo, a ne da se beznadežno držimo udobnosti prošlosti. Vreme je da preuzmemo odgovornost za svoju bezbednost, za naš kontinent“, kaže Starmer.
Danska premijerka Mete Frederiksen, upitana o izgledima za raspoređivanje danskih trupa u Ukrajini rekla je da to ne bi u startu isključila, ali je rekla da postoji mnogo, mnogo stvari koje prvo treba razjasniti, uključujući bilo kakvu potencijalnu ulogu SAD.
Ona kaže da bi evropski lideri trebalo da se fokusiraju na ono što mogu da urade kao odgovor na razgovore SAD sa Rusijom.
„Ovde i sada je najvažnije da Ukrajinci dobiju više od onoga što im je potrebno kako ne bi izgubili ovaj rat i kako bi bili u najboljoj mogućoj poziciji“, kaže ona.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je da je večerašnji sastanak služio kao forum za konsultacije između lidera, te da nisu donete nikakve obavezujuće odluke.
„Mir u Ukrajini i evropska bezbednost su dve strane iste medalje“, rekao je on.
On je insistirao da na razgovorima treba da budu zastupljene Ukrajina i EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta objavili su na društvenim mrežama identičnu reakciju na večerašnji sastanak u Parizu.
„Danas smo u Parizu potvrdili da Ukrajina zaslužuje mir kroz snagu. Mir uz poštovanje njene nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, sa jakim bezbednosnim garancijama. Evropa nosi svoj puni deo vojne pomoći Ukrajini. U isto vreme, potreban nam je porast odbrane u Evropi“, navodi se na Iksu.
Sastanak je održan uoči današnjih pregovora Rusije i SAD u Rijadu.
Ukrajina strahuje da ostane po strani od ovih pregovora koji se direktno tiču nje, navodi francuski tv kanal.
