Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je reagovao oprezno i diplomatski na ponudu ruskog lidera Vladimira Putina da u kasnim noćnim satima počnu direktni razgovori u Istanbulu sledećeg četvrtka, javlja BBC.
Možda se očekivalo da će ukrajinski lider kritikovati svog moskovskog protivnika zbog toga što nije pristao na 30-dnevni prekid vatre, koji su Kijev i njegovi zapadni saveznici zahtevali juče. Umesto toga, Zelenski je na društvenoj mreži X napisao da je to „pozitivan znak da su Rusi konačno počeli da razmatraju okončanje rata“.
Zelenski je dodao da Ukrajina očekuje da Rusija potvrdi da će poštovati predloženi 30-dnevni prekid vatre, koji bi trebalo da stupi na snagu sutra. Teško je proceniti da li Zelenski zaista smatra Putinovu ponudu za direktne pregovore pozitivnim znakom. U ovoj situaciji, podjednako je važno kako stvari izgledaju spolja, jer ni Putin ni Zelenski ne žele da ih predsednik SAD Donald Tramp vidi kao prepreku miru.
Trampova reakcija je bila izuzetno optimistična. Na svojoj platformi Truth Social, još jednom je nagovestio da se rat bliži kraju. Napisao je: „Potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu!“
Putin je rekao da želi da razgovara o „osnovnim uzrocima sukoba“. Iz njegove perspektive, to znači da Ukrajina ima neprihvatljivu ambiciju da postane deo prosperitetne, demokratske Evrope umesto da se vrati u sferu uticaja Moskve i postane poslušna satelitska država poput Belorusije.
Takođe će insistirati na čvrstom obećanju da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a. Moskva je juče zahtevala da Zapad prestane sa naoružavanjem Ukrajine pre nego što počne bilo kakvo primirje.
To bi, naravno, značilo da bi Ukrajina imala manju sposobnost da se brani od postepenog ruskog napredovanja na liniji fronta ili, još gore, od nove sveobuhvatne ofanzive kojom bi Rusija mogla da zauzme dodatnu teritoriju.
Ukrajini je hitno potrebna kontinuirana isporuka sistema protivvazdušne odbrane od strane saveznika kako bi odbila sve veći broj dronova i raketa koje Rusija lansira preko zajedničke granice sa Kijevom i drugim većim gradovima.
Značajan rizik od vazdušnih napada u narednim danima
Ubrzo nakon zore, reportere BBC-a probudili su vazdušni napadi i sirene dok su lansirani novi ruski dronovi. Ambasada SAD u Kijevu je 9. maja izdala upozorenje svojim građanima da postoji „značajan rizik od vazdušnih napada u narednim danima“.
Jedna od najvećih zabrinutosti je mogućnost da Kremlj lansira još jednu hipersoničnu balističku raketu Orešnik, poput one koju su ruske snage lansirale na postrojenje u Dnjepru prošlog novembra. Sa brzinom skoro deset puta većom od brzine zvuka, Rusija tvrdi da je ova raketa „nezaustavljiva“. Ključno pitanje sada je šta će Tramp sledeće uraditi, a to bi moglo da ide u dva pravca.
Mogao bi zaključiti da ga njegov moskovski kolega samo odugovlači i izmišlja izgovore da ne pristane na prekid vatre. Ili će, s obzirom na dosadašnje dobre odnose sa Putinom, ponuditi ruskom lideru diplomatsku pomoć i izvršiti pritisak na Ukrajinu da sedne za pregovarački sto u Istanbulu i sasluša zahteve Moskve, bez obzira na to da li će sutra zaista doći do prekida vatre.
