Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je na hitnom sastanku Saveta bezbednosti da bi mogući vojni udari na Iran dodali bi „nestabilnost već zapaljivoj situaciji“ u toj zemlji.
Gutereš je pozvao „na maksimalnu uzdržanost u ovom osetljivom trenutku svih aktera od bilo kakvih akcija koje bi mogle dovesti do daljeg gubitka života ili izazivanja šire regionalne eskalacije.
Ambasador SAD u UN Majk Volc rekao je da „nivo nasilja, nivo represije koji je iranski režim pokrenuo protiv sopstvenih građana i svog naroda ima posledice po međunarodni mir i bezbednost“.
On je dodao da „narod Irana zahteva svoju slobodu kao nikada do sada u brutalnoj istoriji Islamske Republike“.
„Predsednik Donald Dž. Tramp i Sjedinjene Američke Države stoje uz hrabri narod Irana. Bez obzira na njegove izgovore, režim je isključivo odgovoran za ekonomsku bedu iranskog naroda i biće pozvan na odgovornost“, rekao je Volc.
Dodao je da su SAD zatražile sastanak kako bi „prikrile svoje direktno saučesništvo u zločinima koje su njihovi plaćenici počinili protiv naše države“.
„Režim SAD pokušava da se predstavi kao prijatelj iranskog naroda, dok istovremeno postavlja temelje za političku destabilizaciju i vojnu intervenciju pod takozvanim humanitarnim narativom“, rekao je Darzi.
On je izrazio svoje „čvrsto protivljenje“ učešću dvojice predstavnika iranskog civilnog društva na sastanku Saveta bezbednosti, navodeći da „oni predstavljaju političku agendu SAD i izraelskog režima“.
„Njihovo prisustvo ovde stoga nije ni legitimno ni kredibilno i fundamentalno potkopava integritet ove diskusije“, rekao je iranski ambasador.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja istakao je da Sjedinjene Američke Države nastavljaju da eskaliraju tenzije i podgrevaju histeriju oko Irana, tvrdeći da je pomoć demonstrantima „već na putu“.
„Od kraja decembra, ceo svet posmatra kako SAD nastavljaju da eskaliraju tenzije i podstiču histeriju oko Irana, tvrdeći da je ‘pomoć na putu’. Štaviše, u svojim zvaničnim saopštenjima, Vašington čak ni ne pokušava da kamuflira prave razloge za svoju takozvanu zabrinutost zbog unutrašnje političke situacije u zemlji, preteći novim udarima protiv Irana“, rekao je on na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN o smrtonosnim protestima u Iranu na zahtev SAD, prenosi TASS.
Rusija izražava solidarnost sa narodom Irana, izjavio je Nebenzja.
„Izražavamo solidarnost sa iranskim narodom i oplakujemo sve nevine žrtve“, istakao je.
Kako je naveo, Rusija najoštrije osuđuje svaki oblik spoljnog mešanja ili pretnji silom protiv Irana.
„Politika Vašingtona o upotrebi vojne sile i pretnji da će je upotrebiti protiv Islamske Republike Iran izaziva najveću zabrinutost. Osuđujemo takve akcije, bez obzira na argumente koji se koriste“, poručio je Nebenzja.
Prema njegovim rečima, ono što se dešava u Iranu je još jedan primer upotrebe metoda obojene revolucije.
„Ono što se dešava u Iranu je još jedan primer korišćenja proverenih metoda obojene revolucije, u kojima specijalno obučeni naoružani provokatori pretvaraju mirne proteste u besmislene nerede, pogrome, uništavanje javne imovine i brutalna ubistva pripadnika organa reda“, istakao je Nebenzja.
On je dodao „treće zemlje pokušavaju da iskoriste trenutnu situaciju kako bi svrgnule nepoželjan režim u Iranu„.
Zamenik stalnog predstavnika Kine pri UN, Sun Lej izjavio je da se zvanični Peking protivi nametanju sopstvene volje drugim zemljama i vraćanju sveta „zakonima džungle“.
„Protivimo se upotrebi ili pretnjama silom u međunarodnim odnosima, nametanju sopstvene volje drugim zemljama i svakom povratku sveta zakonima džungle“, rekao je diplomata tokom sastanka Saveta bezbednosti o situaciji u Iranu.
Kako je počelo?
Protesti u Iranu počeli su krajem decembra 2025. godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala. 8. januara, nakon poziva Reze Pahlavija, sina iranskog šaha, koji je svrgnut 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom Irana. Istog dana, internet je isključen.
U nekoliko iranskih gradova, protesti su se pretvorili u sukobe sa policijom i praćeni su skandiranjem protiv iranskog političkog sistema. Prijavljeno je da je bilo žrtava i među snagama bezbednosti i među demonstrantima.
Iranske vlasti, optužujući SAD i Izrael za orkestriranje nemira, objavile su 12. januara da je situacija stavljena pod kontrolu.
