Razlog za slavlje što se Donald Tramp vraća u Belu kuću ima i jedan od njegovih najbližih saradnika, u medijima poznat kao „Trampov buldožer“ – Ričard Grenel.
Analitičari ocenjuju da Trampov trijumf na američkim predsedničkim izborima znači i njegov povratak na Balkan, i to na mesto asistenta ili čak državnog sekretara ili nacionalnog savetnika za bezbednost, što posledično znači povećanje značaja regiona u američkoj spoljnoj politici.
Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije i predsednik Instituta društvenih nauka, kaže za „Blic“ da će se Grenel, budući da je bivši ambasador u Nemačkoj i da je Evropa njegova zona odgovornosti, 99 odsto naći na nekoj poziciji sa koje će se baviti Evropom.
„Pobeda Trampa najverovatnije znači Grenelov povratak na Balkan, bez obzira na kojoj će funkciji biti. Možemo da pretpostavimo da će se ticati spoljne politike pri Stejt departmentu, od asistenta do državnog sekretara za Evropu, a samim tim i Balkan, sve do onih pozicije državnog sekretara“, kaže Cvetićanin.
„Da sam Kurti, stavio bih prst na čelo“
To će, dodaje on, svakako značiti pojačan uticaj na dešavanja na Balkanu, „a da sam na mestu kosovskog premijera Aljbina Kurtija stavio bih prst na čelo i zapitao se šta to znači“.
Oko povratka Grenela sličnog je stava je i bivši portparol NATO Alijanse Džejmi Šej.
„Očekuje se da će Ričard Grenel, koji je bio Trampov izaslanik u regionu, postati državni sekretar ako Tramp pobedi na izborima. Ako se to desi, Zapadni Balkan bi zaista mogao da ima veći značaj u spoljnoj politici SAD“, rekao je Šej za „Gazetu Blic“.
Otvara se „front“ sa Nemačkom?
Pre angažmana pri Beloj kući Grenel je bio ambasador u Nemačkoj, ali nije pobrao simpatije. Spekulisalo se i da je zbog svojih izjava o podršci jačanju desnice i „mešanja u unutrašnju politiku“ mogao da bude proglašen personom „non grata“. Uz to, najzaslužniji je za potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, koji na kraju nije zaživeo.
A upravo bi Berlinu moglo da zasmeta njegovo imenovanje, smatra Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
„Znamo kakav je istorijat imala Trampova administracija sa Nemačkom, znamo kakav je istorijat imao Ričard Grenel sa Nemačkom, i činjenica je da su mnogi sukobi između Nemačke i SAD po pitanju politike na Balkanu u vreme Trampove administracije bili ti koji su išli preko sukoba Nemačke sa Grenelom kao bivšim ambasadorom SAD u Berlinu“, kazao je Mitić za „Kosovo onlajn“.
Dodaje i da postoje šanse da Grenel donese novu dinamiku u regionu.
„Promena u smislu dolaska Trampove administracije bi možda promenila tu dinamiku i možda bi s tog aspekta uloga SAD bila važna zbog pritiska na Kurtija, jer ko će da izvrši pritisak na Kurtija? Poslednji koji je vršio pritisak bio Grenel i Trampova administracija. Posle toga svi ga puštaju da radi šta god hoće i jednostavno, ako gledamo sa tog aspekta, tu bi recimo ta veća uloga američke administracije, kao načina pritiska na Kurtija, bila nešto što bi moglo da bude korisno“, smatra Mitić.
„Veliki kritičar Kurtija“
Zoran Vuletić, predsednik Građansko demokratskog foruma, podseća da je Grenel veliki kritičar Kurtija.
„Ne treba jedna stvar da se zaboravi. Mislim da već to traje nekoliko godina. Srpska vlada ima dosta bliske odnose sa Ričardom Grenelom. A on će potencijalno biti jedan od najvažnijih ljudi u novoj Trampovoj administraciji. Govori se da će biti ili državni sekretar ili šef Stejt departmenta, ili savetnik za nacionalnu bezbednost. To su dve ključne pozicije posle predsednika SAD. Tako da je vrlo moguće da sada, za razliku od prethodnog puta, Srbija pogodila na koju stranu da ide. Jer Grenel, recimo, vrlo ozbiljno, unazad deset godina kritikuje Albina Kurtija. Ima vrlo oštre stavove prema njemu“, rekao je Zoran Vuletić.