Pitanje budućnosti mirovnih snaga UN koje su od 1978. u Libanu podelila je SAD i njihove evropske saveznike, pokrećući pitanje uticaja na bezbednost na Bliskom istoku i predstvljajući najnoviju temu koja potresa odnose SAD i njihovih kjučnih partnera.
Radi se o mirovnoj operaciji čiji mandat isstiče krajem avgusta, a, priodično ga obnavlja Savet bezbednost UN da bi se nastavila. Formirana je da nadgleda povlačenje izraelskih trupa iz južnog Libana posle izraelske invazije 1978. godine i njena misija je proširena posle jednomesečnog rata Izraela i militantne grupe Hezbolah 2006. godine.
Te multinacionalne snage igrale su decenijama značajnu ulogu u nadgledanju bezbednosti na jugu Libana, uključujući rat Izraela i Hebzbolaha prošle godine, ali ih kritikuje obe strane i amerilki poslanici, od kojih su neki sada na istaknutim mestima u administraciji predsednika Donalda Trampa ili imaju novi uticaj na Belu kuću.
Političari koje je imenovala Trampova administracija stupili su na dužnost ove godine sa ciljem da se UNIFIL ukine što je moguće pre. Oni smatraju da ta operacija predstavlja neefikasno trošenje novca što samo odlaže cilj eliminisanja uticaja Hezbolaha i vraćanja libanskim oružanim snagama pune bezbednosne kontrole za šta Vlada Libana kaže da još nije u stanju.
UNIFIL ima u južnom Libanu 10.000 vojnika iz 46 zemalja, dok libanska vojska ima oko 6.000 vojnika, a taj broj tek treba da se poveća na 10.000.
To je još jedan korak u potezima Trampove administracije ka znatnom smanjenju prioriteta za spoljne poslove, uključujući skeptičnost prema stranim saveznicima i smanjenju finansiranja UN.
Transatlantska podela je takođe postala evidentna o pitanjima kao što su izraelski rat protiv Hamasa u Gazi i napad Rusije na Ukrajinu, tehnologija i pitanja slobode govora.
Izrael godinama nastoji da se okonča mandat UNIFIL-a i glasanja o produženju njegovog mandata često su kasnila nedeljaam zbog političkog prepiranja. Sada su ulozi posebno visoki posle prošlogodišnjeg rata i snažnijeg protivljenja Vašingtona.
Evropske zemlje, posebno Francuska i Italija, protivile su se ukidanju UNIFIL-a. Uz podršku Toma Baraka, američkog ambasadora u Turskoj i izaslanika za Liban uspešno su lobirali kod Rubija i drugih da podrže jednogodišnje produženje mandata posle čega bi usledio period postepenog ukidanja od šest meseci, kažu zvaničnici u administraciji i pomoćnicima u Kongresu koji nisu želeli da im se navedu imena.
Izrael je nevoljno prihvatio to produženje, rekli su oni.
Evropski argument je da bi prevremeno raspuštanje UNIFIL-a pre no što libanska vojska bude spremna da obezbedi graničnu oblast s Izraelom, stvorilo vakum koji bi Hezbolah mogao lako da iskoristi.
Sada izgleda da je pitanje pred glasanje u UN očekivano krajem avgusta koliki će biti otpor Francuske i drugih da odrede čvrsti rok za okončanje te operacije posle jednogodišnjeg produženja, rekli su izvori.
Finalni francuski nacrt odluke, u koji je AP imao uvid, ne uključuje datum za povlačenje UNIFIL-a što je, po američkim zvaničnicima, obavezno da bi oni podržali nacrt. Umesto toga predlaže se produženje mirovne misije od godinu dana uz naznaku da Savet bezbednosti UN namerava da „radi na povlačenju“ te misije.
Čak i ako joj se obnovi mandat, ta mirovna misija bi mogla da bude smanjena iz finansijskih razloga pošto se UN suočavaju sa drastičnim smanjenjima budžeta, rekao je jedan zvaničnik
