Ministar odbrane koji je došao bez iskustva, ali s puno buke, sada je meta tihe, ali odlučne ofanzive iznutra. U Trampovom okruženju više niko ne krije da je Hegset teret.
Dugo se opirao, ali ove nedelje se američki predsednik Donald Tramp zvanično zasitio ponašanja svog ruskog kolege Vladimira Putina.
„Rusi nam serviraju gomilu sra*a. Veoma su fini i ljubazni kada razgovaramo sa njima telefonom, ali za vrlo kratko vreme se ispostavi da je to najobičnija prazna glupost“, ogorčeno je zaključio možda najoštrijim tonom koji je uputio Moskvi u svojoj desetogodišnjoj političkoj karijeri.
Pored brzog odmrzavanja pošiljki nove tranše pomoći „odbrambenog oružja“ – protivvazdušnih raketa Patriot – koje trenutno putuju iz Poljske u Kijev, na oduševljenje istinski zabrinutih Ukrajinaca, Tramp je dao američkom Senatu zeleno svetlo da počne sa pripremom nacrta sankcija protiv Rusije.
Ako je verovati „dobro obaveštenim izvorima“ iz njegovog najbližeg mogućeg okruženja, iza prošlonedeljnog poteza o privremenoj obustavi isporuke američkog oružja Ukrajini stoji Pentagon, a ne Bela kuća.
Zašto je to važno? Zato što ne svaljuje tako diskretno isključivo krivicu na ministra odbrane Pita Hegseta, istog čoveka čija je nominacija za šefa Pentagona možda najviše izazvala negodovanje većine republikanaca u Kongresu, i koji im je, svojim zaista brojnim (bezbednosnim) propustima u prvih nekoliko meseci svog mandata, dao malo prostora da sumnjaju da je njihov početni skepticizam bio neosnovan.
Naime, Hegset je nedostatak vojnog i odbrambenog iskustva nadoknadio viškom ličnih problema, od zavisnosti od alkohola do više nego verodostojnih optužbi za porodično nasilje, kojima je dodatnu dimenziju dala činjenica da je Hegsetova majka stala na stranu njegove supruge u sudskom postupku.
Tek tada dolaze do izražaja brojni propusti: od Signalgejta, jer ih je bilo nekoliko, preko kontroverznog sastanka sa Ilonom Maskom o ratnim planovima sa Kinom koji se odigrao van zvanične bezbednosne procedure, do jednostranog obustavljanja vojne pomoći Kijevu – drugog od početka njegovog mandata, pošto smo već bili svedoci ovog scenarija u februaru 2025. godine.
Ako uzmemo u obzir i činjenicu da su zvaničnici Pentagona ovih meseci anonimno „dodavali“ medijima prljavi veš cele administracije, zbog iskrene zabrinutosti oko Hegsetovog vođstva, to znači da je bivši voditelj Foks njuza formalno postao najslabija karika u ovoj administraciji.
Tramp se našao u nezgodnoj situaciji, baš kao što je bio slučaj sa sada zaboravljenim Majklom Volcom, tvorcem ozloglašene Signal grupe: otpustiti ga, zasluženo, i time poslužiti njegovim političkim neprijateljima kao prvu žrtvu i dokaz pogrešne kadrovske procene, ili ga zadržati uprkos činjenici da mu se objektivno više ne veruje.
„Ministar odbrane uživa puno poverenje predsednika Trampa“, rekla je u sredu portparolka Bele kuće Karolina Livit .
Za amatere političke komunikacije, priča se tu zaustavlja. Međutim, za iskusnije analitičare, takva izjava simbolizuje sapunisanje odbora. Iz izjava koje su poslednjih dana dali visoki zvaničnici Bele kuće čitavoj plejadi medijskih kompanija, može se zaključiti da Tramp – iz pomenutih razloga – okleva da donese odluku, ali da je Hegsetova smena pitanje vremena.
„Među najvišim zvaničnicima Trampove administracije raste zabrinutost zbog Hegsetovih menadžerskih veština i procene, a sve veći broj njih veruje da je niz grešaka postao preveliki teret za njihovu vladu„, piše Politiko, dok Vašington post (u vlasništvu Džefa Bezosa ) tvrdi da „unutar Bele kuće postoji osećaj da je Hegset izgubio kontrolu nad svojim timom, zbog čega vrše diskretan pritisak na ministra da sam podnese ostavku pre nego što stvari eskaliraju van njihove kontrole“.
Izvor blizak predsedniku potvrdio je Kejtlan Kolins sa CNN da „Tramp privatno pita pomoćnike o ponašanju i učinku Pita Hegseta, a povratne informacije koje dobija nisu nimalo ohrabrujuće“.
Zvaničnici Pentagona su diskretno signalizirali da su spremni da aktivnije sarađuju sa Kongresom kako bi se preispitale i ojačale američke zalihe oružja, ali napominju da ne postoje verodostojni dokazi koji bi ukazivali na kritičan i neposredni deficit opreme, što je Pit Hegset naveo kao glavni razlog za embargo na oružje prošle nedelje.
Pa zašto je Hegset, na sopstvenu inicijativu, dva puta blokirao pomoć Ukrajini za manje od šest meseci?
Razlog se krije u liku i delu Elbridža Kolbija, jednog od šefova Pentagona, kome je Hegset dao previše prostora za manevar prilikom donošenja odluka zbog sopstvenog neiskustva u politici. Čak pet izvora – i iz Pentagona i iz Bele kuće – oba puta je posebno navelo Kolbija kao izvor preporuke za obustavu naoružanja Ukrajini. On je američki stručnjak za nacionalnu bezbednost koji trenutno obavlja funkciju zamenika sekretara odbrane SAD za politiku. Kolbi je ozloglašeni geopolitički realista i zagovornik preorijentacije američke odbrambene politike ka Pacifiku jer Kinu vidi kao najveću stratešku pretnju SAD.
Ime Elbridža Kolbija vredi staviti u periferno pamćenje jer ga nekoliko kredibilnih medijskih izvora, poput Business Insider-a i Forbes-a, navode kao više nego realnu zamenu za Pita Hegseta u slučaju da Tramp zaista odluči da napravi kadrovsku promenu.
Kolbi ima snažnu podršku unutar Republikanske stranke, posebno među zagovornicima strožeg pristupa Kini, i blizak je užem krugu Trampovih savetnika. Njegove ideje i javni nastupi snažno odražavaju prioritete Trampove administracije: fokus na Kinu, smanjenje obaveza SAD u drugim delovima sveta i pragmatičan, transakcioni pristup savezima. I sama činjenica da je taktički nadmašio svog nadređenog ministra govori u prilog njegovoj većoj političkoj pismenosti od Pita Hegseta.
