Predsednik Ukrajine se suočava sa ozbiljnom političkom krizom zbog pokušaja kontrole antikorupcijskih tela, a povlačenje spornog zakona dolazi usled pritisaka iz inostranstva i domaćih protesta.
Suočen sa žestokim reakcijama iz inostranstva i iz sopstvene zemlje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podneo je Vrhovnoj radi predlog zakona kojim se efektivno poništavaju sve izmene Zakona o antikorupcijskim institucijama koje je parlament usvojio u utorak, a koje je on lično potpisao. Vrhovna rada trebalo bi da se sastane 31. jula 2025. kako bi usvojila novi predsednički zakon o jačanju ovlašćenja tela za borbu protiv korupcije – NABU i SAPO.
Sve je počelo nakon što je Zelenski u utorak potpisao zakon kojim se Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) stavljaju pod nadležnost glavnog državnog tužioca. Time je izazvao talas besa širom Ukrajine, ali i u Evropskoj uniji, čiji evri omogućavaju da Ukrajina koliko-toliko funkcioniše normalno, iako se već tri i po godine suočava s ruskom agresijom. Nije iznenađenje što je Zelenski u svom poslednjem govoru naglasio da će Ukrajini 2026. godine biti potrebno 65 milijardi evra – novac koji jedino Brisel može da obezbedi.
Prema novom zakonu, NABU i SAPO ponovo postaju nezavisne i autonomne institucije, bez kontrole glavnog državnog tužioca ili predsedničke administracije. Jedina novina u ovom zakonu jeste uvođenje obaveznog poligrafskog testiranja za detektive NABU-a koji imaju pristup državnim tajnama. Takođe, u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) mora sprovesti bezbednosne provere zaposlenih u NABU-u, SAPO-u i Nacionalnoj policiji koji imaju pristup državnim tajnama u vezi sa delovanjem protiv Ruske Federacije.
Zelenski je time izgubio mogućnost da spreči detektive da istražuju njegove saradnike. Čak i ako SBU posumnja u rad određenih detektiva, drugi će ih zameniti, a NABU je već dao saglasnost na novi zakon. No šta je zapravo izazvalo najtežu političku krizu u predsedničkom mandatu Volodimira Zelenskog?
Prema pisanju Ukrajinske pravde, sve je počelo pre mesec dana kada je Zelenski bio primoran da zaštiti svog porodičnog prijatelja – potpredsednika vlade i ministra za nacionalno jedinstvo Oleksija Černišova – od istrage NABU-a i SAPO-a zbog zloupotrebe položaja i pribavljanja protivpravne koristi u izuzetno velikom iznosu. Černišov je „iznenada“ otputovao u inostranstvo i vratio se tek kada je Zelenski dobio uveravanja iz NABU-a i SAPO-a da neće biti uhapšen. Smijenjen je tek dve nedelje kasnije, a njegovo ministarstvo je ukinuto u sklopu rekonstrukcije vlade.
„Prava faza neobjavljenog sukoba između predsednika i antikorupcijskog bloka počela je upravo sa slučajem Černišova. Sve što se dešavalo pre toga bili su manji nesporazumi – pokušaji kontrole nezavisnih institucija, uticaj na određene zvaničnike ili opstrukcija njihovog rada preko drugih bezbednosnih službi“, piše Pravda.
Realno gledano, ovo je najteži strateški poraz Zelenskog od kada je stupio na funkciju. Prvo je potpisao zakon koji ograničava nezavisnost antikorupcijskih tela, a zatim ga je povukao pod pritiskom građana i Zapada.
Pritisak iz EU i strah od protesta
Prema navodima portala Strana.ua, koji je poznat po kritici predsednika, Zelenski u početku nije planirao nikakve ozbiljne izmene – plan je bio da se naprave simbolični ustupci. Međutim, poslednjih 48 sati visoki zvaničnici EU izvršili su snažan pritisak, čak preteći obustavom finansijske pomoći. To je ozbiljno zabrinulo Zelenskog, koji je pogrešno pretpostavio da će reakcije iz Evrope biti blage. Uz to, vlasti u Kijevu su se uplašile i uličnih protesta, iako oni nisu bili masovni. Zbog svega toga predsednik se odlučio na potpuno povlačenje spornih zakonskih izmena.
Afera je značajno uzdrmala Zelenskog, iako je iz nekoliko razloga njegov pad malo verovatan. Pre svega, ukrajinski ustav ne dozvoljava održavanje izbora za vreme rata, a osim toga Zelenski trenutno nema ozbiljnog političkog protivnika. Jedini koji bi mogao da ga ugrozi je bivši komandant Glavnog štaba Valerij Zalužni, ali on je trenutno ambasador u Londonu i mudro ćuti, iako ga mnogi već mesecima pozivaju da uđe u političku arenu.
Neprijatni dani za predsednika
Mediji pozivaju Zelenskog da smeni šefa svog kabineta, sivu eminenciju ukrajinske politike – Andrija Jermaka, koji bi mogao da posluži kao žrtveni jarac. I u samom vrhu vlasti mnogi su nezadovoljni Jermakom, posebno vođa parlamentarne većine „Sluga naroda“ David Arahamija i general Kirilo Budanov, šef obaveštajne službe. Jermak je ranije pokušao da ih ukloni, pa mu sada žele da vrate milo za drago.
Ali čak ni Jermakova smena verovatno ne bi donela političko primirje. Bivši predsednik Petro Porošenko pokušava da kompromituje Zelenskog na sve moguće načine, a spekuliše se da NABU priprema optužnice protiv najbližih saradnika predsednika – uključujući Jermaka, biznismena Timura Mindiča i novu premijerku Juliju Sviridenko.
Ni ukrajinski tajkuni nisu zadovoljni Zelenskim – posebno oni koji se suočavaju s rizikom da izgube poslove ili završe u zatvoru ako se vlast ne promeni. Među njima je i poznati bankar i medijski mogul Igor Kolomojski, čiji kanali redovno izveštavaju o protestima i kritikuju predsednika. Protestima bi se mogli priključiti i građani nezadovoljni prisilnom mobilizacijom, kao i porodice onih koji su već mobilisani.
U Rusiji su u početku sa zadovoljstvom pratili proteste u Ukrajini, ali su brzo promenili ton kada su videli da demonstranti skandiraju patriotski slogan „Ko ne skače, taj je Rus“. Nakon toga, državna agencija RIA Novosti zaključila je da su i Zelenski i demonstranti – „jednako zlo“ za Rusiju.
