Vladimir Putin traži povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa. Dok traju pregovori o ratu u Ukrajini, postavlja se ključno pitanje: zašto je ta regija toliko značajna?
Iako se zasad radi samo o medijskim napisima bez zvanične potvrde, vest već izaziva burne rasprave u Evropi i SAD: ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp navodno su se na sastanku na Aljasci dogovorili da Ukrajina prepusti Rusiji Donjeck i Lugansk. Ali, može li Ukrajina uopšte biti prisiljena na takav ustupak?
Prema tim informacijama, Putin insistira na potpunom povlačenju ukrajinske vojske iz Donbasa. Zauzvrat bi pristao na zaustavljanje borbi na ostalim delovima bojišta – posebno u Hersonu i Zaporožju, gde ruske snage takođe drže veće teritorije. Putin već godinama naglašava važnost Donjecka i Luganska, poznatog pod zajedničkim imenom Donbas. Tvrdi da je ta oblast duboko povezana s Rusijom i sovjetskom prošlošću. Ipak, prema međunarodnom pravu, reč je o ukrajinskoj teritoriji – i to nije bilo sporno ni u periodu SSSR-a, izveštava DaW.
Za razliku od Krima, koji je 1954. Nikita Hruščov dodelio Ukrajini – potez koji se u Rusiji i danas osporava – Donjeck i Lugansk su od osnivanja Ukrajinske SSR 1919. uvek pripadali Ukrajini, bez spora. Donbas je, međutim, oduvek bio snažno obeležen ruskim prisustvom. Još od 19. veka i kasnije u sovjetsko doba, to je bilo jedno od najvažnijih industrijskih središta, bogato ugljem i metalima. Hiljade radnika iz celog Sovjetskog Saveza, posebno iz Rusije, dolazile su tamo u potrazi za poslom.
Zbog toga je i pre 2014. većina stanovnika tog područja govorila ruski. Dok su zapadni delovi Ukrajine želeli jače povezivanje s Evropskom unijom, istok je uglavnom bio naklonjen Moskvi. U Donjecku je rođen i bivši predsednik Viktor Janukovič, poznat po bliskim odnosima s Kremljom, koji je upravo tamo imao najveću podršku. Nakon što je Janukovič svrgnut tokom Majdana 2014. i pobegao u Rusiju, Donbas je postao centralna tačka sukoba Kijeva i Moskve. Usledila je aneksija Krima, a u istočnoj Ukrajini izbili su nemiri. Uz podršku ruskog oružja i boraca, proglašene su tzv. „narodne republike“ u Donjecku i Lugansku.
Danas je ceo Lugansk i oko 70% Donjecka pod ruskom kontrolom, što znači da je gotovo 90% Donbasa pod okupacijom. Procjenjuje se da tamo živi više od četiri miliona ljudi. Osim bogatih nalazišta uglja i rude, regija bi mogla skrivati i litijum, kobalt, titan i druge retke minerale ključne za modernu tehnologiju.
Donbas je za Rusiju važan i zbog povezivanja s Krimom. Trenutno je taj poluostrvo s ruske strane dostupno isključivo preko Kerčkog mosta. Ako bi Moskva trajno zauzela Donbas, a situacija u Hersonu i Zaporožju ostala zamrznuta, dobila bi kopneni koridor do Krima. Time bi Ukrajina bila odsečena od Azovskog mora, odnosno dela Crnog mora.
Za Ukrajinu Donbas ima jednako veliku važnost, ne samo ekonomsku nego i vojnu. Tamo je uspostavljen odbrambeni pojas s ključnim gradovima poput Kramatorska, Slavjanska i Konstantinovke. Uprkos velikim gubicima, Kijev ih i dalje drži jer brane ravnice koje vode ka središtu zemlje i bile bi ranjive na ruski prodor. Predaja Donbasa za Zelenskog nije opcija – osim ako bi Ukrajina dobila snažna sigurnosna jamstva. Ali i tada bi to bilo politički gotovo nemoguće. Ustav mu to zabranjuje, a i javnost je oštro protiv: ankete pokazuju da oko tri četvrtine Ukrajinaca odbija bilo kakvo prepuštanje teritorije Rusiji.
