Administracija Donalda Trampa je obustavila svoj plan za mir u Ukrajini kako bi Evropi dala mesto za pregovaračkim stolom, otkriva britanski „The Telegraph“.
Izaslanik predsednika Sjedinjenih Država za Ukrajinu obećao je da će održati pojedinačne razgovore sa NATO saveznicima pre nego što finalizuje dugo očekivani plan za okončanje rata.
General Kit Kelog je rekao da će tražiti mišljenja o obliku bilo kog mirovnog sporazuma i o tome šta vlade mogu doprineti procesu u nedavnim razgovorima sa evropskim diplomatama. Obećao je da će voditi te pregovore sa „premijerima i predsednicima“ iz NATO alijanse, u potezu koji će umiriti one koji se plaše da će biti isključeni iz razgovora od strane Vašingtona.
U isto vreme, general Kelog je rekao da će predstaviti elemente mirovnog plana na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u Nemačkoj ovog vikenda.
Britanski „The Telegraph“ saznaje da će ovo biti ponuda za nastavak vojne podrške Kijevu u zamenu za pristup resursima retkih zemalja u Ukrajini.
Evropljani koji su razgovarali sa generalom Kelogom bili su uvereni da Vašington želi da ojača poziciju Ukrajine u bilo kojim budućim pregovorima sa Rusijom, rekli su izvori upoznati sa diskusijama.
Ranije je bilo izveštavanja da će izaslanik gospodina Trampa za Ukrajinu predstaviti celokupni plan na međunarodnom skupu u bavarskoj prestonici, što je kasnije negirao.
Predsednik Sjedinjenih Država je izjavio da će okončati rat između Ukrajine i Rusije, koji traje skoro tri godine, 24 sata nakon što bude uveden u dužnost 20. januara. Međutim, ta ambiciozna vremenska linija je propala kada je general Kelog dobio 100 dana da posreduje u sporazumu o miru nakon što je imenovan za specijalnog predstavnika gospodina Trampa za Ukrajinu.
Takođe je bilo znakova nepovezanosti između gospodina Trampa i njegovog izaslanika, koji nije bio obavešten da je američki predsednik zakazo razgovore sa Vladimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine. General Kelog je privatno priznao da je o sastanku saznao samo preko televizijskog novinskog kanala tokom sastanka sa evropskim zvaničnicima.
To je probudilo strahove da možda izaslanik nema dovoljan uticaj na gospodina Trampa ili čak sposobnost da postigne konačan dogovor.
Očigledna kašnjenja u mirovnim pregovorima došla su nakon što je Rusija signalizovala da su pregovori sa Sjedinjenim Državama takođe zapali u stagnaciju. Moskva je predložila da još uvek nije primila nijednu ponudu koja bi je ubedila da sedne za pregovarački sto.
Prošlog vikenda, gospodin Trump je rekao da je razgovarao sa Vladimirom Putinom i da ruski predsednik „želi da vidi da ljudi prestanu da umiru“. Ali u intervjuu za „New York Post,“ predsednik Sjedinjenih Država je odbio da kaže kada je razgovarao s Putinom.
U odgovoru, Mihail Galuzin, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, rekao je: „Važno je da reči budu potkrepljene praktičnim koracima koji uzimaju u obzir legitimne interese Rusije, demonstrirajući spremnost da se iskorene koreni krize i priznaju nove realnosti.“
„Konkretni predlozi još nisu primljeni.“
Prošle nedelje, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da su pregovori sa administracijom gospodina Trampa intenzivirani. Moskva je ranije zahtevala da Ukrajina značajno smanji veličinu svojih oružanih snaga i obeća da neće pristupiti NATO-u i Evropskoj uniji kao cenu za mir. Gospodin Zelenski je odbio da razmatra takve opcije jer bi ostavile njegovu zemlju otvorenom za novi napad ruskih snaga.
Otpor Rusije dolazi na pragu važne nedelje diplomatije između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika.
Dži Di Vans, potpredsednik Sjedinjenih Država, putovaće u Nemačku sa generalom Kelogom, gde se očekuje da će se sastati sa gospodinom Zelenskim i drugim evropskim liderima, uključujući Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije.
U međuvremenu, NATO će održati svoje prvo zasedanje ministara odbrane otkako je Pit Hegseth, koji je skeptičan prema američkoj pomoći Ukrajini, preuzeo Pentagon, u Briselu. Britanija će takođe prvi put predsedavati sastankom takozvane Ramštajn grupe od više od 50 nacija koje podržavaju Ukrajinu.
Liderstvo Ukrajinske odbrambene kontakt grupe predato je Džonu Hiliju, sekretaru za odbranu, nakon što su Amerikanci rekli da Velika Britanija treba da predvodi napore NATO-a u Evropi.
