Nemački kancelar Fridrih Merc želi veću spoljnopolitičku ulogu Nemačke, ali za sada ta promena nije posebno vidljiva, ocenjuje danas u svojoj analizi Dojče vele.
„Nemačka se vratila na pravi put“, naveo je Merc iz konzervativne demohrišćanske partije (CDU) pre tri meseca na predstavljanju koalicionog sporazuma u Berlinu.
On je na taj način obelodanio želju svoje vlade da Nemačka preuzme novu spoljnopolitičku ulogu, optuživši prethodnu vladu pod socijaldemokratom Olafom Šolcom da je bila previše rezervisana u podršci Ukrajini, a neambiciozna u evropskoj politici.
Vodeća uloga u NATO
Merc je proglasio spoljnu politiku glavnim prioritetom i poručio da Nemačka želi da preuzme veću odgovornost i da igra vodeću ulogu u EU, kao i da njena vojska postane najjača među evropskim državama NATO-a.
On je, istovremeno, naveo da Evropa treba da „postigne nezavisnost od SAD“ u odbrambenoj politici, jer više ne vidi Vašington pod Donaldom Trampom kao pouzdanog partnera.
Kancelar je prvenstveno obećao povećanje izdataka za odbranu, a američki predsednik je delovao zadovoljno.
„Tramp nije zainteresovan za partnerstvo, već za vazalstvo“, ocenio je politikolog Johanes Varvik sa Univerziteta Hale-Vitenberg.
On smatra da bi, s obzirom na veliku bezbednosnu zavisnost Evrope od SAD, „otvoreno distanciranje od Vašingtona takođe bilo rizično i nerazumno.“
Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku istakao je za DW da se umesto „nezavisnosti“ Merc „zapravo vratio tradicionalnom transatlantskom putu“.
Slična podređenost je, prema medijskim izveštajima, viđena i na samitu NATO-a u Hagu na kojem je generalni sekretar Mark Rute Trampa nazvao „taticom“.
Guranje Ukrajine u NATO
Evropljani su obećali da će godišnje izdvajati pet odsto svog BDP-a za odbrambene troškove, baš kao što je to zahtevao Tramp, koji je odavno poručio da oni koji ne plate neće dobiti američku zaštitu.
Plan za pristupanje Ukrajine NATO-u, koje Nemačka takođe želi, nije, međutim, ni razmatran u Hagu, a Vašington je pod Trampom odustao od tog cilja. Nakon što je Vašington sada zaustavio najnoviju isporuku protivvazdušnih raketa „patriot“, koje su Kijevu hitno potrebne, postavlja se pitanje da li će Evropljani, a posebno Nemačka, da priskoče Ukrajini u pomoć, ukazuje DW.
Johanes Varvik smatra da, ako bi Evropljani želeli da preuzmu ulogu SAD, to „ne bi bilo baš obećavajuće u smislu projekcije moći ili finansija”, dodajući da će, pre ili kasnije, Berlin i Brisel verovatno takođe slediti zaokret SAD od 180 stepeni.
A šta je s „taurusima“?
U međuvremenu, kancelar Merc ostaje nejasan u odgovoru na pitanje da li želi da isporuči Ukrajini krstareće rakete dugog dometa „taurus“.
On je nedavno na TV ARD kazao da „to jeste i ostaje opcija“, dok je Šolc uvek odbijao isporuku, tvrdeći da bi to moglo da uvuče Nemačku u rat. Merc je preventivno rekao da je sigurno da „Nemačka neće postati strana u ratu“, a sasvim je druga stvar kako to vidi ruski predsednik Vladimir Putin, navodi DW.
Novi kancelar je odmah nakon stupanja na dužnost otputovao u Pariz i Varšavu kao znak da pridaje poseban značaj ovim evropskim partnerima.
Postojalo je, barem na oko, srdačno razumevanje sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, dok je, međutim, Merc pogoršao odnos sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom kada je nedavno pokrenuo granične kontrole kako bi sprečio ilegalni ulazak u zemlju.
Poljska ne želi da primi nazad takve migrante i sada kontroliše svoju granicu sa Nemačkom. Druga velika kriza pored rata u Ukrajini, bliskoistočni sukob, odvija se praktično bez učešća Evropljana, a uloga Nemačke se uglavnom sastojala od naknadnog pozivanja na deeskalaciju, dodaje nemački medij.
Izrael, a nekoliko dana kasnije i SAD, napali su ciljeve u Iranu kako bi sprečili Teheran da napravi nuklearnu bombu, a o tome nije bilo konsultacija sa Evropljanima.
Merc je iskazao ponos već zbog činjenice da je naknadno obavešten o napadima, rekavši da je „bio jedan od prvih, ako ne i prvi, koji je obavešten“.
Johanes Varvik je to rezignirano prokomentarisao rekavši da „Evropa i Nemačka ovde ne igraju nikakvu ulogu i da Merc neće moći to da promeni.“
Puki posmatrači na Bliskom istoku
Kako piše DW, Mercov spoljnopolitički bilans na početku svodi se na uspešnu posetu Vašingtonu, prvenstveno zahvaljujući preuzimanju obaveze povećanja izdataka za odbranu, nejasnu budućnost podrške Ukrajini, nadu u zbližavanje sa Francuskom, ali i zategnute odnose sa Poljskom.
Tu je i puka posmatračka uloga u sukobu na Bliskom istoku, ali ipak je rano za konačnu ocenu, jer je nova vlada na vlasti tek dva meseca. Hening Hof je ukazao da ostaje misterija šta Merc tačno misli pod „Nemačka se vratila na pravi put“ u pogledu spoljne politike, ili na čemu želi da gradi i na kakav „put“ želi da vrati zemlju.
On ističe da su Mercove ideje o većoj ulozi Nemačke „zasnovane na masovnoj politici potrošnje finansiranoj dugovima za odbranu i infrastrukturu, što je omogućeno njegovim sopstvenim zaokretom od 180 stepeni u ovom pitanju kao i podrškom socijaldemokrata i Zelenih.
U najnovijem istraživanju ARD-a, podrška Mercu je porasla za tri odsto i mada sada iznosi „tankih“ 42 odsto, to je najbolji rezultat otkako se vratio u politiku pre četiri godine, zaključio je Dojče vele.
