Razlog zašto američki predsednik Donald Tramp toliko silno želi da pripoji Grenland Sjedinjenim Američkim Državama možda se krije u velikom otkriću NASA, i to duboko ispod leda najvećeg ostrva na svetu.
Čad Grin, glavni naučnik svemirske agencije, leteo je avionom iznad ogromnog glečera u aprilu 2024. godine kada je pomoću svog radara neočekivano otkrio „Kemp senčuri“ (eng. „Camp Century“), vojnu bazu iz vremena Hladnog rata koja je napuštena 1967. godine.
Otkriveno zašto Tramp očajnički želi Grenland
Poznat kao „grad pod ledom“, „Kemp senčuri“ je izgrađen 1959. Sastoji se od 21 tunela iskopanog odmah ispod površine ledenog pokrivača Grenlanda, koji se prostiru na ukupnoj dužini od blizu 3.000 metara.
Otkako je NASA pronašla davno izgubljenu bazu, aneksija Grenlanda bila je jedan od glavnih Trampovih političkih ciljeva, još od izborne trke za predsednika 2024, otkad je počeo da ističe da tamo treba pojačati američko vojno prisustvo.
Propali nuklearni plan i Trampovo oživljavanje ideje
Baza stara 66 godina korišćena je kao paravan za projekat „Ajsvorm“ (eng. „Iceworm“), koji je imao za cilj instaliranje ogromne mreže lokacija za lansiranje nuklearnih raketa koje bi mogle da gađaju Sovjetski Savez (SSSR).
Sada, kako tenzije širom sveta rastu, Tramp je ponovo lansirao decenijama staru američku tvrdnju o Grenlandu, rekavši da je Sjedinjenim Državama potrebna potpuna kontrola nad danskom teritorijom iz razloga nacionalne bezbednosti.
Nakon otkrića ove zamrznute vojne baze, Tramp je rekao da planira da otkupi Grenland od Danske, upozoravajući da neće isključiti upotrebu vojne sile da zauzme ostrvo – i „Kemp senčuri“.
„Ne isključujem tu mogućnost. Ne kažem da ću to da uradim, ali ništa ne isključujem. Grenland nam je veoma potreban. Tamo živi malo ljudi, o kojima ćemo brinuti, negovaćemo ih i sve što treba, ali ovaj cilj moramo da ostvarimo zarad međunarodne bezbednosti“, rekao je američki predsednik u intervjuu koji je emitovan 4. maja.
Dansko-američki sporazum iz 1951.
Ponovno otkriće „Kemp senčurija“ takođe je podsetnik koliko je američka vlada bila ozbiljna u vezi sa zadržavanjem Grenlanda u svom posedu više od dve decenije, piše Dejli mejl.
Iako je danas u svemirskoj bazi Pitufik stacionirano samo oko 150 američkih vojnika, tokom Hladnog rata je bilo 10.000 vojnika u 17 baza koji su živeli na Grenlandu.
SAD su preuzele odbranu Grenlanda tokom Drugog svetskog rata, a zatim su 1946. pokušale da je kupe za 100 miliona dolara. Iako je Danska odbila ponudu, SAD su odbile da povuku svoje trupe nakon rata. Ovo je dovelo do sporazuma sa Danskom iz 1951. koji je omogućio američkoj vojsci da ostane i izgradi baze na Grenlandu. Taj dogovor je i danas na snazi.
U „Kemp senčuriju“, vojska je izgradila podzemnu bazu za smeštaj 600 balističkih raketa srednjeg dometa, kada su tenzije sa Sovjetskim Savezom dostigle tačku ključanja. Infrastruktura objekta sada leži najmanje 100 metara ispod površine ledenog pokrivača.
Zašto je otkriće naučnika toliko značajno
Grin je u aprilu 2024. koristio radar za mapiranje površine ledenog pokrivača, njegovih unutrašnjih slojeva, slično načinu na koji lekari koriste ultrazvuk da vide unutrašnjost ljudskog tela.
„Na novim snimcima, pojedinačne strukture u tajnom gradu vidljive su na način na koji nikada ranije nisu viđene„, naveo je Grin u saopštenju.
NASA je koristila ove podatke za mapiranje strukture izgubljene baze i činilo se da se podudaraju sa istorijskim zapisima planiranog rasporeda „Kemp senčurija“.
„Kemp senčuri“ je bio jedan od prvih objekata koji je pokrenut prenosivim nuklearnim reaktorom, koji je snabdevan električnom energijom i toplotom. Kada je baza napuštena, reaktor je uklonjen i njegov opasan otpad zakopan. Preostala infrastruktura je završila pod velikim slojevima leda i snega.
Obilje retkih zemnih minerala na Grenlandu
Strateški značaj Grenlanda za SAD proizlazi i iz njegovog geografskog položaja i resursa, što ga čini ključnim sredstvom za nacionalnu bezbednost, ekonomske interese i geopolitički uticaj.
Ogromne rezerve retkih zemnih minerala, nafte i gasa danske teritorije dodatno povećavaju njenu ekonomsku vrednost. Tramp se fokusirao na sticanje prirodnih resursa, uključujući i ugovor o retkim zemnim mineralima u Ukrajini.
Pored toga, na severozapadu ostrva se nalazi svemirska baza Pitufik. Smeštena na pola puta između Moskve i Njujorka, ovo je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom ranog upozorenja na raketne pretnje.
Prema Trampovoj administraciji, kontrola Grenlanda bi osigurala ovu imovinu, suprotstavila se rastućem ruskom i kineskom uticaju na Arktiku i ojačala dominaciju SAD i NATO u regionu.
Informacije o „Kemp senčuriju“ i njegovim nuklearnim mogućnostima, posebno u vezi sa projektom „Ajsvorm“, ostali su tajna do 1997. Tramp nije pomenuo pokušaj da ponovo koristi Grenland kao mesto za lansiranje nuklearnog oružja ako SAD steknu kontrolu nad ostrvom.
