Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se danas sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom, na marginama samita Evropske unije koji se danas i sutra održava u Briselu.
Zelenski se nakon sastanka obratio medijima, i tom prilikom poručio da ne zna kako će se razgovori završiti danas, ali da je sve hitnije da Ukrajina obezbedi nova sredstva, jer se suočava sa deficitom od 45-50 milijardi evra za sledeću godinu.
Pročitajte još:
On je upozorio da će Ukrajina morati da smanji proizvodnju dronova ako ne dobije više novca do proleća, kao i da čini sve što može da okonča rat, ali nema garancije da će ovaj proces uspeti, posebno s obzirom na ne baš ohrabrujuće komentare koji stižu iz Kremlja.
Naglasio je da Ukrajina mora biti u poziciji da ostane jaka i da nastavi da se bori.
Kaže da je imao dobar razgovor sa belgijskim premijerom i da razumeju međusobni stav, ali pošto je Ukrajina u ratu, suočava se sa još većim rizicima. Na pitanje da li je sastanak bio od pomoći rekao je: „Ne znam. Treba nam još malo vremena.“
Zelenski je, na pitanje da pokuša da ubedi belgijski narod i odgovori na njihovu zabrinutost zbog korišćenja zamrznute ruske imovine, rekao da je sa moralnog stanovišta jedino fer koristiti ruska sredstva protiv njihovih napada na suverenu zemlju.
Priznao je da razume strahove od potencijalnih pravnih postupaka Rusije, ali je napomenuo da „nije tako strašno kao kada je Rusija na vašim granicama“.
Podsetimo, do dogovora o korišćenju zamrznute ruske imovine nije došlo zbog protivljenja Belgije, koja drži 185 milijardi od ukupno 210 milijardi evra, koliko je zaplenjeno u Evropi.
De Vever i njegova vlada do sada nisu ubeđeni u garancije koje daje Evropska unija, smatrajući da rekonfiskacija i dalje predstavlja preveliki rizik i da bi za moguću odmazdu Rusije koja bi imala mogućnost da je tuži na međunarodnim sudovima platila samo Belgija.
EU je do sada ponudila neke garancije ali je De Vever ranije danas izjavio da „još nije video tekst koji je prihvatljiv.“ Belgija je od Brisela tražila „neograničene garancije“ i potpunu podelu rizika, jer se posledice ne mogu predvideti, ali drugim državama članica je teško da pristanu na tako nešto jer bi to predstavljalo neku vrstu blanko čeka. Pored toga, pitanje je kako dati saglasnost za nešto što nije unapred definisano.
Alternativa bi bila neka vrsta zajedničkog zajma, ali je teško da bi to bilo ostvarivo zbog protivljenja Mađarske, koja je već rekla da tako nešto nije prihvatljivo za nju i da će uložiti veto.
