Ruski predsednik Vladimir Putin danas je prvi put govorio o predlogu za 30-dnevni prekid vatre koji je usvojen na sastanku delegacija SAD i Ukrajine na nedavnom sastanku u Džedi u Saudijskoj Arabiji.
On je rekao da je saglasan sa predlogom, ali da ima mnoga pitanja. Zapravo, reč „ali“ se više puta ponavljala u toku njegovog obraćanja, te mnogi veruju da Putin i nije baš najspremniji da tek odjednom pristane na privremeni mir.
Vladimir Putin je rekao da ima mnogo pitanja u vezi sa predloženim prekidom vatre sa Ukrajinom uz posredovanje SAD i čini se da je postavio niz sveobuhvatnih uslova koje bi trebalo ispuniti pre nego što Rusija pristane na bilo kakav ozbiljni razgovor.
Putin je rekao da je Rusija tehnički „za“ predloženi prekid vatre u Ukrajini, ali da moraju da se otklone osnovni uzroci krize, da se reši situacija u Kursku, kao i mnoga druga ozbiljna pitanja.
„Sama ideja je ispravna i mi je svakako podržavamo, ali postoje pitanja o kojima moramo da razgovaramo… Prvo: šta ćemo sa ovim područjem u Kalinjinu u Kurskoj oblasti? Ako zaustavimo vojna dejstva na 30 dana, šta to znači? Da će svi koji su tamo otići bez borbe, da li da ih pustimo odatle nakon što su počinili mnogo zločina nad civilima“, upitao je Putin.
„Kako će se koristiti ovih 30 dana? Za nastavak prisilne mobilizacije u Ukrajini? Za snabdevanje oružjem? Za obuku novomobilisanih jedinica?… To su sve pitanja koja zahtevaju mukotrpno istraživanje sa obe strane“, naglasio je predsednik Rusije.
On je postavio pitanje ko će davati naređenja za prekid neprijateljstava u Ukrajini.
„Ko će izdavati naređenja za prekid neprijateljstava u slučaju prekida vatre između Rusije i Ukrajine? I koja je cena ovih naređenja?„, rekao je Putin.
Šta bi to Putin mogao da traži?
Putin bi mogao da odbaci neke od svojih širih zahteva iz 2021, koji prevazilaze Ukrajinu, uključujući poziv NATO-u da zaustavi raspoređivanje oružja u državama članicama koje su se pridružile nakon 1997, kada je alijansa počela da se širi na bivše komunističke zemlje.
Zahtevi koje bi Putin potencijalno tražio mogli da uključuju demilitarizaciju Ukrajine i prekid zapadne vojne pomoći.
Mnogi u Evropi strahuju da bi ovi uslovi za mir mogli da oslabe sposobnost Zapada da poveća svoje vojno prisustvo i da bi Putin tada mogao da proširi svoj uticaj širom kontinenta.
Kremlj je u četvrtak saopštio da su njegove snage u završnoj fazi proterivanja ukrajinske vojske iz regiona Kursk, gde je Kijev prošle godine zauzeo rusku teritoriju u nadi da će je iskoristiti kao polugu u mirovnim pregovorima.
Putin će bez sumnje obraditi svoja pitanja na sastanku sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom, za koji se očekuje da će uskoro dogoditi.
Međutim, ono što je mnoge posebno zabrinulo je neslana šala Putina ieloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Njih dvojica su rekli da pregovarački proces između Amerike i Rusije drži sudbinu Evrope u svojim rukama.
