Estonija, Letonija i Litvanija su se sredinom ove godine povukle iz globalne konvencije o zabrani protivpešadijskih mina i nedavno su započele završne pripreme za postavljanje ovog eksplozivnog oružja na granicama sa Rusijom i Belorusijom.
Poljska i Finska su takođe najavile povlačenje iz konvencije, koja će stupiti na snagu početkom sledeće godine.
Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prenosa protivpešadijskih mina, poznata kao Otavska konvencija, usvojena je 1997. godine i stupila je na snagu 1. marta 1999. godine.
Njegova ključna pravila su potpuna zabrana proizvodnje, skladištenja, prenosa i upotrebe protivpešadijskih mina, kao i obaveza uništavanja postojećih zaliha i sprovođenja operacija razminiranja i pomoći žrtvama.
Konvenciji se pridružilo 165 zemalja sveta, ali ne i važne zemlje koje su i veliki proizvođači i korisnici ovih mina – SAD, Rusija, Kina, Indija, Pakistan, što je ograničilo univerzalnost same konvencije.
Evropska unija je oduvek bila lider u pozivima za zabranu protivpešadijskih mina, ali početkom 2025. godine došlo je do dramatičnih promena u politikama nekoliko zemalja članica EU.
„Bogato“ iskustvo sa Rusijom
Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija su sinhronizovano pokrenule formalne procedure povlačenja. Odluku su obrazložile novim bezbednosnim realnostima nakon ruske invazije na Ukrajinu.
U zajedničkom saopštenju ministara odbrane tri baltičke države i Poljske jasno je navedeno da su se „vojne pretnje zemljama koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom značajno povećale“.
„Ovom odlukom šaljemo jasnu poruku – naše zemlje su spremne, mogu i moraju da koriste sve neophodne mere za svoju odbranu.“
Glavni argument koji ponavljaju politički lideri ovih zemalja jeste „bogato“ iskustvo sa Rusijom. Pored toga, navode izmenjeno bezbednosno okruženje u Evropi i činjenicu da pretnje iz Rusije drugačije doživljavaju oni koji joj nisu geografski blizu.
Lideri ovih zemalja su više puta isticali da je ruska vojska često koristila minska polja i druge nekonvencionalne metode tokom invazije na Ukrajinu.
Vlade tvrde da mine mogu biti „neophodan“ element teritorijalne odbrane, posebno u baltičkim državama i Poljskoj, gde je strah od iznenadne, brze agresije jak.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da su ovo vremena kada nijedna zemlja ne bi trebalo da oslabi sebe. „Sve što može da ojača poljsku odbranu biće sprovedeno. Koristićemo sve opcije.“
Korak unazad
Civilne i humanitarne organizacije upozoravaju na katastrofalne posledice po civile i međunarodno humanitarno pravo.
Brojne mirovne organizacije i udruženja i organizatori međunarodnih kampanja za zabranu mina upozorili su da ovo povlačenje poništava decenije napora u zaštiti civila, vraća civilizaciju unazad i praktično povećava rizik od civilnih žrtava i dugoročnih posledica (miniranje poljoprivrednih područja, migracije, ekonomska šteta).
Hjuman rajts voč piše da ova odluka „takođe dovodi u opasnost sopstvene civile“ i predstavlja korak unazad u humanitarnom pravu.
Međunarodni komitet Crvenog krsta javno je pozvao države da preispitaju svoje odluke i podsetio ih na njihove humanitarne obaveze.
Istaknuti aktivisti su se pridružili saopštenjima humanitarnih organizacija. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1997. godine, Džodi Vilijams (upravo zbog borbe za zabranu i okončanje proizvodnje protivpešadijskih mina), nazvala je ovo napuštanje konvencije užasnim.
„Već mi se plače. Godinama radimo na tome da svet bude bez mina, a sada pet evropskih zemalja objavljuje izlazak iz ovog režima. Znam da kada jednom počne, neće prestati.“
Stručnjaci su podeljeni
Vojni analitičari su podeljeni oko efikasnosti takvih mina u današnjoj eri ratovanja dronovima.
Neki kažu da bi u slučaju iznenadne kopnene invazije, minska polja mogla usporiti napredak neprijatelja i omogućiti vreme za mobilizaciju ili intervenciju NATO–a.
Drugi, međutim, upozoravaju na praktične i taktičke probleme – u eri vazdušnog ratovanja, minska polja su manje efikasna u sprečavanju složenih kombinovanih napada, a njihovo postavljanje zahteva logistiku, obuku i dugoročno planiranje razminiranja.
Takođe, prisustvo minskih polja može otežati zaštitu i evakuaciju civila.
„Povlačenje ovih pet zemalja iz Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina nije samo formalni korak, već strateški signal da zaštita civila i međunarodni humanitarni standardi više nisu prioritet“, objavila je Meri Verham , direktorka za krize, sukobe i oružje u organizaciji Human Rights Watch.
„Dok se bezbednosna situacija na istočnom krilu Evrope pojačala, gore pomenute zemlje pogrešno procenjuju da će im upotreba mina pružiti dodatnu fleksibilnost. Međutim, mine imaju ograničenu vojnu vrednost, dok su njihove humanitarne posledice katastrofalne i za zemlje koje ih koriste i za njihove civile. Time rizikuju da dugoročno zagade sopstveno zemljište minama, oslabe sopstveni moralni i pravni položaj i ponište decenije napora da se zaštiti život nakon rata“, rekla je ona.
U međuvremenu, jasno je da je ovo prekretnica na evropskom tlu kada je reč i o minama i o konvencijama o zaštiti ljudi. Za sada nema najava da li će se još neke zemlje EU pridružiti baltičkim državama, Poljskoj i Finskoj.
