Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp očigledno je uzburkao javnost do neslućenih razmera time što je potvrdio svoju nameru da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom kojom upravlja Danska.
Šta je to toliko bitno kada je teritorija Grenlanda u pitanju?
Strateški značaj Grenlanda se u početku ne može jasno videti na klasičnim geografskim kartama. Ali kada pogledamo globus, postaje jasno da je Grenland na samom severnom polu, relativno blizu i SAD i Rusiji, i u srcu Arktika, koji ima sve veći geostrateški značaj u geopolitičkom i ekonomskom smislu.
Mikel Runge Olesen, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije, rekao je za „Fajnenšel tajms“ da za SAD „problem predstavlja interesovanje Kine i Rusije za Arktik. SAD su počele da vide Arktik kao region geopolitičkog nadmetanja. Za SAD je veoma važno da druge velike sile drže podalje od Grenlanda.“
U ovakvoj konstelaciji, Trampovo interesovanje za Grenland – autonomnu teritoriju koju Danska kontroliše od 1814 – deluje razumno, čak i ako time nervira Kopenhagen i provocira EU i NATO.
„Grenland nam je potreban u svrhe nacionalne bezbednosti“, rekao je on, pominjući potrebu da se odvrate ruski i kineski brodovi.
Ostrvo možda ima samo 57.000 stanovnika, ali ima veliku ulogu u bezbednosnim pitanjima. Nalazi se na početku i severozapadnog i severoistočnog prolaza kroz Arktik, koji će se verovatno više otvoriti za komercijalni transport zbog topljenja, i blizu je ključnih ruta za ruske i druge podmornice.
Putinova stara ljubav
Nije tajna da je ruski predsednik Vladimir Putin dugo sanjao da Severni morski put – koji ide duž ruske obale i u prošlosti je bio okovan ledom – pretvori u hladnovodni Suecki kanal. To bi smanjilo vreme potrebno za transport proizvoda iz Kine u Evropu i otvorilo sibirske luke i energente na azijska tržišta.
Za razliku od Amerikanaca, Rusija ima ledolomce. Kada je u aprilu 2000. porinut prvi nuklearni ledolomac „Rusija“, Putin je sa palube poručio: Ekonomska budućnost zemlje povezana je sa kontrolom i razvojem prolaza kroz Arktički okean i velikih sibirskih naftnih i gasnih polja.
Nije, dakle, beznačajno što se u brodogradilištu u blizini Vladivostoka gradi potpuno nova „Rusija“. To je prvi u klasi ledolomaca na nuklearni pogon koji će, kada budu napravljeni, biti najveći na svetu i moći će da razbije led debljine četiri metra.
Polarni put svile
Kina takođe gleda na sever. Peking je 2018. najavio Polarni put svile, sopstveni plan za razvoj Arktika i posebno otvaranje trgovinskih i energetskih puteva preko krajnjeg severa Rusije. Tokom oktobarske posete Kini, Putin je pozvao ulaganje u Severni morski put. Kineske energetske kompanije već su preuzele velike udele u sibirskim gasnim projektima, dok su druge kineske kompanije pomogle u razvoju lučke infrastrukture.
Kineske kompanije su takođe pokazale interesovanje za eksploataciju minerala na Grenlandu, koja postaje sve lakša kako se ledeni pokrivači povlače.
Petina BDP-a Danske daje Grenland
Grenland je najveće ostrvo na svetu, nalazi se na Arktiku i pokriveno je ledom na oko 80% svoje teritorije. Sa populacijom od samo 56.000, uglavnom autohtonih Inuita, najveći broj ljudi živi u blizini glavnog grada Nuka, na jugozapadu ostrva.
Ekonomija Grenlanda zasniva se na ribarstvu, pri čemu značajne subvencije iz danskog budžeta čine petinu BDP-a.
Zbog svoje lokacije na Severnom polu, Grenland je važan i za Rusiju i za Sjedinjene Države, a od posebnog značaja su njegove vojne baze, uključujući američku svemirsku bazu Pitufik (bivša vazdušna baza Tule), ključne za odbranu Sjedinjenih Država.
Najkraći put za rakete?
Poslednjih godina dodatno je poraslo interesovanje za prirodne resurse Grenlanda, kao što su minerali retkih zemalja, uranijum i gvožđe. Globalno zagrevanje dovodi do topljenja leda, otvarajući nove mogućnosti rudarskoj industriji.
Prema rečima Marka Džejkobsena, vanrednog profesora na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu, svemirska baza Pitufik je izuzetno važna za odbranu SAD zbog svoje lokacije na putanji potencijalnih ruskih projektila.
„Ako bi Rusija lansirala rakete prema SAD, najkraći put bi bio preko Severnog pola i Grenlanda“, objašnjava Džejkobsen.
Danska vlada je 2023. objavila izveštaj u kojem je detaljno opisan potencijal Grenlanda kao bogatog nalazišta vrednih minerala. Arktičko ostrvo ima „povoljni uslovi za formiranje rudnih naslaga, uključujući mnoge kritične sirove minerale“.
„To je autoput od Arktika do Severne Amerike“
Tramp je više puta nazvao klimatske promene „prevarom“. Ali jedan od njegovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, Robert C. O’Brajen, sugerisao je da je, između ostalog, upravo zbog posledica ovih promena Tramp zainteresovan da Grenland postane američka teritorija.
„Grenland je autoput od Arktika pa sve do Severne Amerike, do Sjedinjenih Država“, rekao je O’Brajen za Foks njuz.
„To je strateški veoma važno za Arktik, koji će biti kritično bojno polje budućnosti, jer će, kako klima bude toplija, Arktik biti ruta koja može da smanji upotrebu Panamskog kanala“, dodao je on.
„Nije na prodaju“
Trampove ambicije nisu bez presedana. Već 1867. godine, nakon kupovine Aljaske od Rusije, američki državni sekretar Vilijam H. Sjuard je pregovarao o kupovini Grenlanda, ali bezuspešno. Godine 1946. SAD su ponudile 100 miliona dolara za ostrvo, ali je Danska odbila ponudu.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je ponovo predložio kupovinu Grenlanda 2019. godine, što su danska i grenlandska vlada jednoglasno odbile uz poruku: „Grenland nije na prodaju“.
Danas se situacija dodatno komplikuje prisustvom Kine i Rusije, koje intenziviraju svoje vojne aktivnosti u arktičkom regionu.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je da Danska priznaje „legitimne“ interese SAD i da je spremna za razgovore.
„Vidimo kako se Rusija naoružava. Vidimo da Kina povećava interesovanje za Arktik“, upozorio je Rasmusen.
