Grenlanđani u utorak izlaze na parlamentarne izbore, a u fokusu predizborne kampanje bila je moguća nezavisnost najvećeg ostrva na svetu. Zakonski propisi o tome kako to postići već postoje.
Sve glavne političke stranke Grenlanda podržavaju nezavisnost, tako da se debata vrti oko toga kada, a ne da li, prekinuti veze sa Danskom.Put je već pripremljen.
Član 19 danskog ustava dozvoljava vladi da se odrekne dela svoje teritorije pod uslovom da dobije odobrenje parlamenta. „Uglavnom se misli da bi bilo moguće odreći se dela zemlje ili da Grenland postane nezavisan bez ustavnih amandmana i promene danskog ustava“, rekao je Frederik Vaage, profesor na Univerzitetu Južne Danske.
Grenlandski zakon o samoupravi iz 2009. “u osnovi definiše putokaz za nezavisnost“, dodao je on. Njegov član 21 kaže da će “odluku o nezavisnosti Grenlanda doneti narod Grenlanda“.
Tada danska i grenlandska vlada moraju pregovarati o sporazumu, kako se navodi. Sporazum mora da odobri parlament Grenlanda, mora dobiti podršku na referendumu i biti zaključen uz saglasnost danskog parlamenta.
Danska premijerka Mete Frederiksen ponavlja da „zakon o samoupravi jasno kaže da će budućnost Grenlanda definisati Grenland i Grenlanđani“. Čak je i američki predsednik Donald Tramp, obraćajući se Kongresu 4. marta, priznao da “neverovatni ljudi“ Grenlanda imaju pravo na samoopredeljenje.
„I ako tako odlučite, dobrodošli u Sjedinjene Američke Države“, rekao je on, obećavajući da će ih učiniti „bogatim“ i “bezbednim“. Zakon o samoupravi ne definiše koji bi Grenlanđani imali pravo glasa na referendumu o nezavisnosti. Ovo je izazvalo rasprave o grenlandskom državljanstvu i uspostavljanju “registra Inuita“ koji ne bi uključivao Dance.
“Ljudi koji su kolonizovali zemlju ne bi trebalo da odlučuju da li žele da nastave (kolonizaciju) ili ne“, rekao je Pele Broberg, lider najotvorenije grenlandske stranke Nalerak za nezavisnost. Ali Jorgen Albaek Jensen, profesor emeritus prava na Univerzitetu Arhus, rekao je da bi bilo “veoma, veoma teško“ sastaviti takav registar.
“Postoji toliko mešovitih brakova između Grenlanđana i Danaca. Treba li biti pola Grenlandac? Ili četvrtina Grenlandaca?“ rekao je. “Kad to čujem pomislim na Nirnberške zakone“, dodao je on, misleći na antisemitske i rasističke zakone nacističke Nemačke.
Pravila izbora
Pravila izbora za grenlandski parlament, Inatsisartut, su jasna. Danski državljani koji žive na Grenlandu više od šest meseci imaju pravo glasa. Sedamnaest hiljada Grenlanđana koji žive u Danskoj ne smeju da glasaju na grenlandskim izborima, osim onih koji su registrovani kao studenti.
Kako bi se razjasnila situacija, odlazeća vlada Grenlanda je u septembru zadužila komisiju da pripremi sveobuhvatnu pravnu analizu svih aspekata procesa aktiviranja člana 21.
“Komisija će proučiti i opisati neophodne korake u procesu donošenja odluka i pripremiće predloge za budući rad“, saopšteno je iz vlade. Komisija bi svoje zaključke trebalo da iznese krajem 2026. godine. Nijedna od glavnih partija Grenlanda ne planira da započne proces proglašenja nezavisnosti pre tog roka.
“Kada proces počne, trebalo bi najmanje nekoliko godina, jer postoji toliko praktičnih pitanja koja će morati da se reše pre nego što dobijemo nezavisnost“, rekao je Albaek Jensen, navodeći odnose sa trećim zemljama, uključujući SAD, između ostalih.
“To je dugoročan projekat“, dodao je Vaage. “U Danskoj svakako razumeju da puna nezavisnost neće biti postignuta dok je Tramp predsednik.“
Istraživanje javnog mnjenja Instituta Verian krajem januara pokazalo je da 56 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost. Međutim, 45 odsto se protivi nezavisnosti ako bi to dovelo do pogoršanja njihovog životnog standarda.
